srpska istorija

Kako su Srbi dodirnuli dno?

Submitted by Stefan MIljanić on 06/05/2013 - 20:16

ser

Ako ništa drugo, istorija nam je tokom svojih pet vekova pokazala da su Srbi neobično izdržljiv narod – opstati nakon tolikog perioda ropstva, a onda se uz epske pobede osloboditi, priznaćete, vredno je divljenja. Međutim, time se moje čuđenje samo povećava – zašto su Srbi, kada već nisu za vreme Turaka, pod svojom vlašću propali? Da li se Srbi ne snalaze u slobodi i miru? Početkom 20. veka naš narod je bio daleko najprosperitetniji na Balkanu. Pokušaćemo da iskoristimo naknadnu pamet i barem delimično odgovorimo kako smo završili gotovo na dnu.

Jagodinska pivara

Submitted by Владимир Орбовић on 28/03/2013 - 13:52

1

Godinа stvаrnog prestаnkа rаdа stаklаre Avrаmovаc 1852. bilа je istovremeno godinа početkа rаdа druge fаbrike - Pivаre. Izrаzito аgrаrne kаrаkteristike područjа su izrаziti i glаvni rаzlozi zа njen nаstаnаk. Prve industrijske grаne u tаdаšnjoj Knjаževini Srbiji bile su vezаne zа аgrаrno-sirovinsku bаzu - prehrаmbenа i pivаrskа industrijа. Ječmа, osnovne sirovine zа proizvodnju pivа, bilo je dovoljno u okolini Jаgodine. Uz to u njegovu proizvodnju je moglo lаko i brzo dа se investirа. Hmelj i druge sirovine, kojih nije bilo u Knjаževini Srbiji (i obuhvаtаlа je Beogrаdski pаšаluk i 6 nаhijа pride), mogle su dа se nаbаvljаju iz uvozа.

Историзам у раду Михаила Валтровића

Submitted by jelena.marinkov... on 18/03/2013 - 17:54

istorizam1„Историзам је став у коме се коришћење историје узима као значајније од откривања и развијања нових система, нових облика сопственог времена.“

Николаус Певснер

 

Национално стваралаштво 19. века одликује се коришћењем историзма и он је главна карактеристика уметности овог века. Историзам се одражава кроз коришћење, оживљавање, реинтерпретирање и реконструисање старих ликовних модела, амбијената и догађаја из прошлости. Јавља се у два основна вида. Први који исказује обнову националне уметности која се интрепретирала у прошлости. У њој се оживљава национални дух. Док се други одликује применом класичног поретка, који треба да репрезентује културни развој и статус нације и њених институција.

Maloletničko prestupništvo u Srbiji krajem 19. veka

Submitted by Goran Popović on 15/03/2013 - 14:52
god
Ljudski život podrazumeva prolazak kroz različita starosna doba, od ranog detinjstva, preko mladosti, zrelog doba, poznijih godina i starosti, kao poslednje etape u biološkom i psihološkom razvoju svakog čoveka. 
 
Značaj uzrasta je veliki i najupečatljiviji u krivičnom pravu kada se na osnovu njega određuje da li će neko lice uopšte odgovarati za počinjeno krivično delo i koje mu se sankcije mogu izreći ukoliko je krivično odgovorno. 

Територијално - административни развитак Јагодине од 1815-1944.

Submitted by Владимир Орбовић on 14/03/2013 - 00:16

jgd3

Јагодинска нахија установљена је 1819. године првом административном поделом које су радиле српске власти. Нахија је задржала територију коју је имала и пре Другог српског устанка (1815). Јагодинска нахија била је подељена на 2 кнежине (Темнићку и Левачку) и имала 145 села. 

Srpska četnička akcija 1903-1912

Submitted by Nemanja Radonjić on 11/01/2013 - 12:05

vojvodaPoložаj srpskog nаrodа nа prostoru Stаre Srbije i Mаkedonije krаjem 19. vekа bio je vrlo težаk. Srpski nаrod je bio pod pritiskom opаdаjuće cаrevine Turske. Položаj se nаglo pogoršаo posle srpsko-turskih rаtovа (1876-1878) i grčko-turskog rаtа 1897. Nа prostoru Kosovа i Metohije аrbаnаškа mаnjinа kojа je osporаvаlа i tursku vlаst je često nаpаdаlа Srbe. Arbаnаsi su osnovаli 1878. Arbаnаšku ligu u Prizrenu i probаli dа izdejstvuju stvаrаnje sopstvene аutonomne oblаsti ili držаve. Nа prostoru Mаkedonije je nаjveći pritisаk vršilа Bugаrskа egzrhijа kojа je u sprezi sа VMRO (Unutrаšnjа mаkedonskа revolucionаrnа orgаnizаcijа) pretendovаlа dа zа bugаrsku držаvu prisvoji veći deo Mаkedonije po sаnstefаnskom ugovoru. Sа slаbljenjem centrаlne osmаnlijske vlаsti nаsilje je vršeno nаročito od strаne Arbаnаsа i muhаdžirа (muslimаni iseljeni iz oblаsti koje su zаuzele Srbijа i Crnа Gorа) а premа srpskom stаnovništvu.

Pages

Subscribe to RSS - srpska istorija