Maloletničko prestupništvo u Srbiji krajem 19. veka

Submitted by Goran Popović on 15/03/2013 - 14:52
god
Ljudski život podrazumeva prolazak kroz različita starosna doba, od ranog detinjstva, preko mladosti, zrelog doba, poznijih godina i starosti, kao poslednje etape u biološkom i psihološkom razvoju svakog čoveka. 
 
Značaj uzrasta je veliki i najupečatljiviji u krivičnom pravu kada se na osnovu njega određuje da li će neko lice uopšte odgovarati za počinjeno krivično delo i koje mu se sankcije mogu izreći ukoliko je krivično odgovorno. 
 
Na razvoj ličnosti, odnosno njeno sazrevanje i socijalno oblikovanje utiču mnogi subjektivni i objektivni faktori. Zbog toga postoje ogromne razlike između pojedinaca istog uzrasta. Maloletničku delikvenciju određuju faktori koji su vezani za ličnost i socijalnu sredinu.
 
Zamašnog posla istraživanja maloletničkog prestupništva u Srbiji latio se Vladimir Jovanović u svom članku objavljenom u godišnjaku za društvenu istoriju 2001. godine. Rad je pre svega posvećen pitanju maloletničkog prestupništva u Kraljevini Srbiji i uticaju kazneno popravnih institucija na dalji razvoj te pojave tokom poslednjih decenija devetnaestog i početkom dvadesetog veka.
 
Autor hronološkim pristupom izlaže rezultate do kojih je došao, koristeći se preciznim jezikom, povremeno se pozivajući na evidenciju pojedinih nadležnih organa koji su se bavili maloletničkom delikvencijom, kao i na zaključke do kojih su došli drugi istraživači baveći se istim ili sličnim problemom. Što se tiče statističkih podataka i pravnih odrednica, Jovanović se uglavnom oslanja na pravka akta i zakonike toga vremena. 
 
Po svemu sudeći, autor smatra da maloletnička delikvencija nije privukla dovoljno pažnje vladinoj administraciji, tokom prve polovine devetnaestog veka. Sve do početka 70-tih godina navedenog veka policijski pendreci su bili bili glavni vaspitači omladine koja je izbegavala pokoravanje autoritetima. Kao proste, direktne, i pre svega jeftine, takve policijske kazne su se nastavile tokom 70-tih sa manjim varijacijama. Ukidanje telesnih kazni je bilo proparaćeno velikim migracijama stanovništva za vreme Srpsko – Turskih ratova, što je povećalo ukupan broj dece bez roditelja. Pomenuto je činilo skup indirektnih preduslova za iznenadno povećanje maloletničkog prestupništva na početku 80-tih godina devetnaestog veka.  
 
Jovanović dolazi do zaključka da razloge za ekspanziju ovog fenomena, u nadolazećem periodu, treba potražiti u organizaciji i primeni kazni, kao i u popravnim institucijama. Prevashodno u nehumanim uslovima koji su tamo preovlađivali. Maloletnički početnici u kršenju zakona,  prosjaci, kesaroši i sitniji kradljivci, vrlo često su završavali u zatvoru, gde su boravili zajedno u krugu sa iskusnim i profesionalnim zločincima, koji su im pomagali i podstrekivali ih da razvijaju i usavršavaju svoje kriminalne sposobnosti. Nakon brojnih hapšenja i zatvaranja, mladi delikvent je bio na putu ka ozbiljnim kriminalnim prestupima, približavajući se sledećem nivou kaznenih institucija. Radi se o zatvoru u Topčideru. 
 
 
top
 
Na osnovu predstavljenih podataka i rezultata, možemo zaključiti da su iskustvo, koje su maloletnici sticali u društvu iskusnih osuđenika, i neodgovorna i blaga politika uslovnog otpuštanja, značajno doprineli daljem razvitku maloletničke delikvencije u Srbiji na pragu dvadesetog veka. Takođe se daju uočiti izvesne kritike autora  na način funkcionisanja administracije i efikasnosti sprovođenja određenih odluka. Bez obzira na sve, Jovanović se trudio da što objektivnije sagleda proučavani fenomen, potkrepljujući svoje zaključke različitim citatima i statističkim podacima. Jedan sažet ali vredan rad, koji predstavlja dobru osnovu za upoznavanje sa maloletničkom delikvencijom toga vremena a svakako i za dalje proučavanje opisanog problema. 
 
 
Godišnji profil maloletničkog prestupništva u Srbiji:
 
 

 

Opasna krađa

Prosta

krađa

Telesna povreda

Silovanje

Ubistvo iz nehata

Ubistvo sa predumišljajem

1888.

154

50

49

13

32

25

1889.

134

31

19

7

8

22

1890.

168

40

30

15

34

21

1896.

164

49

22

7

47

11

1897.

158

67

26

10

55

10

1898.

176

51

27

11

26

28

1899.

118

64

22

7

37

26

1900.

130

49

19

5

32

29

                   
 
 
Kaznena politika prema maloletnicima:
 
 

 

Pomilovani

Uslovno pušteni

Umrli

Odbegli

Odslužili

1888.

133

19

9

7

28

1889.

150

15

8

3

26

1890.

104

19

8

7

66

1896.

120

39

7

 

20

1897.

24

5

5

 

44

1898.

147

65

27

1

86

1899.

165

56

18

 

28

1900.

128

26

3

 

42

 
 
Literatura:
 
V. Jovanović, Maloletničko prestupništvo u Srbiji krajem XIX veka, Godišnjak za društvenu istoriju, 1-2 (2001), 19-30.
 
 
 
 
Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: