Half - Life

 

Gotovo da sam siguran da je veći deo igračke publike u Srbiji bio u prilici da prvobitno zaigra najpopularniju modifikaciju Valve–ovog poluraspada – Counter Strike. Uostalom, na ovim prostorima, a i na širem nivou, Half – Life je uglavnom gubio bitku sa svojim kasnijim produktom. Bez obzira na to, igra o kojoj ćemo danas govoriti je pokupila više od pedeset različitih nagrada u kategoriji – Igra godine. Odlične ocene i kritike prate ovu tvorevinu do današnjih dana. Stoga smatram da bi bilo dobro odati poštovanje ovom klasiku u par rečenica.

 

Half – Life je prvenstveno naučno-fantastična pucačina iz prvog lica. Vaš glavni zadatak je da borbom, ubijanjem i sakaćenjem napredujete kroz nivoe. Takođe, bićete u prilici da rešavate manje zagonetke, koje se uglavnom zasnivaju na prilagođavanju okoline. Tako ćete morati da složite par kutija, nađete izlaz iz lavirinta ili upotrebite paru da nanesete štetu neprijateljima. Ono što je zanimljivo tiče se samog doživljaja ove igre. Praktično ni u jednom trenutku ne istupate iz uloge. Retko gubite kontrolu nad junakom i gotovo sve vreme imate perspektivu iz prvog lica. Vaš lik ne govori, niti ga možete sagledati drugim očima. Igra je podeljenja na poglavlja koja se nastavljaju jedna na druga bez prekida, tako da i ta vrsta kontinuiteta doprinosi daljem poistevećenju sa Gordon Freeman-om.

 

 

Kao što sam upravo napomenuo, pod vašom kontrolom se nalazi Dr. Gordon Freeman (da, znam, prezime praktično vrišti da se shvati kao američka propaganda), teorijski fizičar, jedan od naučnika zaposlenih u kompeksu za istraživanje - Black Mesa. Ova ustanova je uspela da sprovede par uspešnih eksperimenata i kreira teleporte koji su predstavljali vezu sa nepoznatim i dalekim predelima. Jednog dana, stvari su pošle po zlu. Fiktivni fenomen je izazvao nestabilnost uređaja za teleportovanje, pokidao šavove između dve dimenzije, i time doprineo uništenju čitavog kompleksa. Horde neprijateljskih vanzemaljskih oblika pristižu kroz portale, stvarajući sveopšti haos.

 

 

Zatim sledi očigledan nastavak. Na vama je da spasete dan, proterate neželjene goste u njihovu dimenziju, i povratite narušenu ravnotežu. To neće biti lako, s obzirom da onostrane napasti nisu jedini problem sa kojim se morate suočiti. Stari dobri državni vrh je poslao marince da suzbiju pretnju i zataškaju stvar. Tako da ćete dobar deo municije potrošiti i na svoje sunarodnike. Tajanstvena figura čovekolikog izgleda i natprirodnih moći, takozvani G-man (Government man – vladin čovek), pratiće vaš napredak tokom ovih nemilih događaja. Na raspolaganju vam je sirok dijapazon oružja, od pištolja, automatskih i poluautomatskih pušaka pa sve do ubojitih sprava iz vanzemaljske dimenzije. I naravno predmet koji je postao osnovno oružje i zaštitni znak ove igre – pajser. Tokom vaših lutanja po Black Mesa-i, saznajete da izvesno biće iz sveta Xen drži portal otvorenim i omogućava da se teror na zemlji nastavi. Uz pomoć prezivelih naučnika bivate teleportovani u mističnu dimenziju sa namerom da okončate život glavnom krivcu, polu-fizičkom entitetu Nihilanth-u. Nakon uspešno obavljenog zadatka, G-man, impresioniran vašim poduhvatima, nudi vam posao koje ne možete odbiti. Bilo kakvo neslaganje bi značilo vašu smrt. Pošto ste sagledali situaciju, prihvatate ponudu i tu se vaše angažovanje u ovoj igri završava. Makar do nastavka i drugog dela.

 

Tim iz Valve-a je nalazio inspiraciju u raznolikim produktima horor žanra. Pominju se uticaji Resident Evil-a, Doom-a, Quake-a i novele Stivena Kinga – Magla. Može se primetiti da je veliki broj naziva i simbola preuzet iz fizičkih jednačina. Sam termin Half-Life (u fizici vreme poluraspada) označava vreme za koje se raspadne polovina početnog broja jezgara. Pojam najčešće opisuje brzinu radioaktivnog raspada. Grčko slovo lambda, predstavlja konstantu u ovoj jednačini i često se može uočiti tokom igre. Ustanova u kojoj su naučnici i razvili tehnologiju za putovanje u druge dimenzije se označava i naziva tim imenom – Lambda kompleks.

 

Ukoliko ste navikli na grafička rešenja novije generacije, verovatno ćete se razočarati perfomansama koje Half-Life može da vam ponudi. Treba imati na umu da je igra izašla sada već, tehnološki gledano, daleke 1998. godine. Bez obzira na to, Valve-ov prvenac predstavlja osnovu koju ne smete zaobići, bilo da ste ljubitelj pucačina, naučne-fantastike, ili uopšte dobrih igara.