Pre par dana, posetio sam jednog drugara usled nepovoljnih vremenskih prilika i velikog stepena monotonije, koja je vladala tih dana. Pošto nam se pridružio još jedan prijatelj, koji je očigledno delio naše nedaće, bili smo spremni. Razmenjivanje ideja, žustre intelektualne diskusije, kreativno stvaralaštvo dokolice… Sve navedeno se nije činilo dovoljno primamljivim ako se imala u vidu količina naše letargije i lenjosti, fizičke i mentalne. S obzirom da smo sva trojica odrasli u eri video igara, nije bilo sumnje kako ćemo pokušati da se otarasimo dosade. Imali smo na raspolaganju jako dobar računar, koji je mogao podržati sve najnovije naslove sa visokim performansama. Umesto toga, upalili smo emulator za sony playstation i igricu iz 1994. godine – Bomberman-a. Da li zbog nostalgije, mogućnosti da podrži više od dva igrača u isto vreme ili nekog drugog razloga, nije ni bitno. Neke franšize jednostavno nikad ne umiru.
Mlađe generacije verovatno nisu upoznate sa ovom igrom, a ukoliko jesu, sva je verovatnoća da nisu preterano zaintresovane za istu. Kada uzmemo u obzir koliko su video igre napredovale u poslednjih dvadeset godina, ne možemo ih ni kriviti. Zašto bi se iko vraćao kreaciji koja je nastala 1983. godine, osim iz sentimentalnosti. Međutim, iako uzmemo navedeno u obzir, Bomberman ima tradiciju dugu čak 29 godina. Tim iz kompanije Hudson Soft je uspeo da tokom vremena prilagođava svoje ostvarenje različitim konzolama i uređajima i da, ako ništa, održi Bomberman-a stalno prisutnim na tržištu. Kako su se razvijale nove igračke platforme tako se razvijala i ova igra. Gotovo da nema konzole na kojoj Bomberman nije bio jedna od mogućnosti. Preko MSX-a, NES-a, Nintenda 64, Play Station-a, pa sve do PC izdanja, Bomberman je igrao zapaženu ulogu u svetu video igara. Do današnjeg dana, ova igra je izdata u preko 70 naslova.
Ono što je očigledno je to da prostije igre imaju bolju prolaznost. Što su manje zahtevne, to su pristupačnije širem radijusu ljudi i lakše je adaptirati nastavke. Pogledajmo samo uspeh koji je ostvario tim ljudi iz Rovio Entertainment-a sa serijom igara Angry Birds. Dakle, trebalo je samo osmisliti osnovni koncept, a kasnije nadograđivati postojeće.
Bombermana možemo klasifikovati kao strategijsku igru u kojoj je cilj eliminisati protivnika uz pomoć raznolikih vrsta bombi i pomagala. Borba sa neprijateljima se najčešće odvija u kvadratnom lavirintu. Na vama je da precizno postavljate i izbegavate bombe kako biste uništili ostale igrače i prepreke. Tokom godina, ovo je bila osnovna postavka. Postojale su varijacije u kojima ste mogli da sarađujete sa drugim igračima protiv loših momaka, kao i da se koristite simpatičnim dinosaurusima u svojim misijama.
Glavni junak (beli bomberman) je u većini nastavaka robot koji se na jedan ili drugi način predstavlja kao branitelj svega pravednog. Tako da ga najčešće možemo videti u ulozi intergalaktičkog policajca. U ranijim nastavcima, bomberman je predstavljen kao radnik u podzemnoj fabrici bombi. Pošto je čuo glasine da robot koji uspe da dosegne površinu postaje čovek, odlučuje se da pobegne i ispuni svoj san. Njegov najveći protivnik je naravno crni bomberman. U kasnijim nastavcima, njih dvojica se udružuju u borbi protiv novih negativaca.
Ukoliko ste u prilici, prisetite se ove igre, ili odigrajte neki od novijih nastavaka. Mada, moram priznati da sam pomalo skeptičan prema novim 3D izdanjima. Stariji serijali su mnogo zabaniji i igriviji, posebno ako to radite u društvu, i sami znate da je mnogo zanimljive kada razbesnite nekoga koga poznajete umesto vestačke inteligencije.
