Nepoznati slušalac je Dragi Jonaš jednom prilikom napisao: „Vaš glas stvara u mojoj duši red i mir.“
Bila je najprepoznatljiviji spikerski glas Radio Beograda. Bila je znalac srpskog jezika, a posebna oblast koja joj je u spikerskom poslu omogućila prepoznatljivost i mnogobrojne nagrade bila je akcentologija. Bila je uzor kolegama, pošto je svoje ogromno znanje nesebično prenosila na mlađa pokolenja. Oni koji su je upoznali, koji su imali prilike da od nje uče, govore i dan-danas da je bila harizmatična žena, stroga i pravedna, te da je, prema njihovim ocenama, bila čast od nje učiti i sa njom sarađivati. Kada je, 28. avgusta 2007, u 85. godini života, prestalo da kuca veliko srce Valjevke Drage Jonaš, medijska scena Srbije je, bar za trenutak, ućutala. O značaju onoga što je ova spikerka za života u svom poslu uradila govore i mnogobrojne nagrade i priznanja koja je zasluženo osvojila. Među njima se ističe „Zlatni mikrofon“, nagrada koju su joj dodelile kolege novinari, ali i Vukova nagrada koja joj je 2004. godine dodeljena za unapređenje srpske kulture, prosvete i nauke. Draga Jonaš se u javnosti poslednji put pojavila iste godine, na promociji knjige „Sentimentalna povest srpskog pozorišta“ Darinke Simić Mitrović.
Draga Jonaš ne samo da je bila najbolja u svom poslu, već je, kako je govorila, u trenucima kada je svako mogao da se pojavi ispred kamere ili sedne ispred mikrofona, odlučila da sama doprinese da se kuća u kojoj je radila i dalje prepoznaje po pravilnom govoru. Njene rečenice: „Jezik se za slušaoce lepi i prenosi se dalje. Neobrazovanom pojedincu koga čuje mali broj ljudi može se oprostiti (loš govor), spikeru i novinaru – ne!“ i danas su misao kojom bi trebalo da se vode u svim televizijskim i radijskim medijima. Međutim, ono što vidimo i čujemo u današnjem medijskom svetu Srbije bez ikakve sumnje je daleko od onoga za šta se Draga Jonaš, između ostalog, borila. Kriterijumi u novinarstvu su dovedeni na najniže grane, u stvari, kriterijumi ni ne postoje. Tako se na mnogobrojnim televizijama mogu videti „novinari“ koji nisu naučili ni značenje reči novinarstvo, a kamoli uradili nešto iole značajno u toj oblasti. Istovremeno, svedoci smo da bez ikakvih problema novinar i voditelj može da bude onaj koji mumla i nerazgovetno govori, da je nemogućnost izgovaranja pojedinih slova dobrodošla. Primetno je prisustvo arhaičnih izraza koji nemaju nikakve veze sa standardnim srpskim jezikom, pa je tako, na primer, reč „visočiji“ sve prisutnija u voditeljskom govoru. Često se može čuti kako se reč „mislim“ izgovara „misim“ (bez l). Ne bi bilo ništa strašno kada bi to bila slučajna greška, međutim, učestalost ponavljanja istih grešaka kod istih „novinara“ govori da one nisu slučajne, već da su nastale iz neznanja. Nažalost, previše je ovakvih na medijskom nebu Srbije. Draga Jonaš je govorila: „Jezički temelj se stiče u osnovnoj školi. Neke stvari se moraju naučiti solidno – zauvek, za ceo život. Kao tablica množenja, kao azbuka.“ O kodeksu oblačenja ne vredi ni pričati. Dovoljno je videti voditeljke golih ramena, u kratkim suknjama, kako sede i vode program ili voditelja sa, ni manje ni više nego dve minđuše, da bi se shvatilo koliko su kodeksi ponašanja u novinarstvu degradirani. Iako boli, činjenica je da je Draga Jonaš još pre 20 godina uvidela ogromnu opasnost od neadekvatnog govora i izražavanja. Bez obzira na to što je mnogo vremena posvetila usmeravanju kolega, postalo je jasno da sama ne može da se izbori sa naletom neznanja i činjenicom da apsolutno svako može da bude novinar. Iako je govorila da od spikera treba ponovo tražiti veću govornu perfekciju, bilo je, nažalost, malo razumevanja za ovakav njen stav. Setimo se samo imena televizijskog i radio novinarstva, voditeljstva i spikerstva u bivšoj Jugoslaviji. Nije to bilo tako davno. U različitim dekadama razvoja televizije i radija ređali su se, neretko i zajedno, Dušanka Kalanj, Dunja Lango, Mića Orlović, Danka Novović, Ljiljana Marković, Helga Vlahović, Oliver Mlakar... Nažalost, današnja medijska scena nije ni izbliza tako svetla. Šta bi o današnjem govoru i lepoti govora rekla Draga Jonaš, ali i pomenuti legendarni spikeri i voditelji, nije teško zamisliti.
Da ne bude sve tako crno pobrinuli su se oni retki, koji i dalje neguju standarde lepog govora i spikerstva. Zlatna medalja „Pres vitez Miloje Mića Orlović“ za 2013. godinu dodeljena je spikeru centralnog dnevnika Radio-televizije Srbije (RTS) Vladimiru Jeliću za vođenje dnevnika na tragu najboljih tradicija spikerske škole. Nagrada „Pres vitez Dušanka Kalanj“ pripala je Tatjani Miražić, spikerki TV Vojvodine, i Snežani Milojević, urednici i prezenterki emisije „Srpski ekran“ TV Mađarske koja se emituje u našoj zemlji. Nagrada za lepotu govora, ustanovljena ove godine, dodeljenja je dugogodišnjem spikeru prvog programa Radio Beograda Žarku Obračeviću.