U korak sa razvojem čovečanstva išao je oduvek i strah od takvog napretka. Strah da bi sama ljudska rasa mogla okončati svoje postojanje. U vreme klimatskih kataklizmi, izumiranja flore i faune, rasprostanjenosti štetnih gasova i supstanci, gladi, nemaštine, eksploatacije, nastanka nuklearnog oružja i stalnih ratova, distopični filmovi su odigrali svoju ulogu u pokušaju podizanja svesti građanina sveta, svojim drastičnim prikazima bliže ili dalje budućnosti. Ovom prilikom prisetićemo se ostvarenja od pre četrdesetak godina i videti kakav su nam razvoj događaja predvideli ljudi sedamdesetih. Film je nastao po uzoru na roman Harija Harisona iz 1966. - Make Room! Make Room! Kako to obično biva, Harison nije bio zadovoljan konačnom verzijom reditelja Ričarda Flajšera.

Godišnje se u svetu snimi nebrojeno horor filmovа; visokobudžetnih, niskobudžetnih, komercijаlnih, аlternаtivnih, „sleš”, „gor”, gotskih... Ipаk, i pored te činjenice u srpske bioskope dolаzi neverovаtno mаli broj ostvаrenjа ovog žаnrа, i to, nаjčešće, oni nаjnekvаlitetniji. Zаšto je to tаko?

Volt Dizni je čovek na čijim su crtanim filmovima generacije i generacije odrastale. Njegovi crtaći su najbolji na celom svetu i za sva vremena, bez obzira kog ste uzrasta. Iza njih se krije jedna tužna priča o usamljenom dečaku, koji beži u svet mašte.

Lov. Šta to znači? Da li mi lovimo ili nas love, ili i jedno i drugo jeste nužni deo nas samih? Ako ova pitanja postavljamo Tomasu Vintebergu (Thomas Vinterberg), mogući odgovor bi bio da se krećemo u začaranom krugu, u kome loveći bivamo ulovljeni. Početak filma Lov (The Hunt) prikazuje nam jednu sasvim bezazlenu sliku iz života: nekoliko dobrih prijatelja posle lova, vrlo veseli i zadovoljni, odluče da se okupaju u reci. Nema ničeg neobičnog. Napolju je hladno, to je ipak Danska, a kupanje u hladnoj vodi jeste jedan od načina putem kojeg muškarci pokazuju svoju veličanstvenu snagu i nepokorivu muškost. Vidimo nage ljude, vesele, razdragane, skoro kao deca, koji kličući skaču u vodu. Sledeća slika prikazuje nam slavlje zbog dobrog ulova, svi su srećni, nasmejani, nema sumnje – to je to, to je prijateljstvo. Svet ide svojim tokom.

Boris Kаrlof je, uz Belu Lugošijа i Vinsentа Prаjsа, zаštitno lice horor industrije. Jedаn je od glumаcа koji su ovаj žаnr proslаvili i postаvili nа mesto gde je dаnаs.

Nikad nije neko delo izazvalo toliki strah u meni. Ne strah od karakondžula ili akrepa koji se kriju pod našim krevetima, već strah od čoveka, strah toliko suštinski i toliko jak da je prelazio u nalete bola koji su strujali mojim telom. Antihrist je mračan od početka do kraja, svetle tačke nema. Za gledanje ovog filma potreban je, najpre, stomak, čvrst stomak koji je takođe potreban za ustajanje iz kreveta i za čitanje Biblije. O čemu se tačno ovde radi?