Više niko ne postavlja pitanje živimo li u vremenu otuđenosti, pitamo se samo kada smo postali ovakvi i kako se povezati sa ljudima ponovo. A izgleda kao da se celokupna kultura koju delimo i u kojoj živimo urotila protiv nas. Sve je veći dijapazon dodira koji postaje nepristojan, nepoželjan ili u najmanju ruku čudan. Taj običan ljudski čin biva skrajnut u tame nepristojnosti i neuljudnog ponašanja. Odakle nam pravo da narušavamo nečiji fizički prostor, valja se držati u svojih metar ličnog prostora, pola metra ako je neka poznata osoba nasuprot nas. Dodir na kraju postaje erotizovan, skrajnut iz svakodnevnog života preko svake mere a njegovo prisustvo u ljudskoj zajednici 21. veka biva svedeno na privatnost i tajnost bliskih prijatelja i ljubavnika. Najniži na hijerarhiji pet čula, dodir je ipak ključan za preživljavanje.

„Историзам је став у коме се коришћење историје узима као значајније од откривања и развијања нових система, нових облика сопственог времена.“

Николаус Певснер

Национално стваралаштво 19. века одликује се коришћењем историзма и он је главна карактеристика уметности овог века. Историзам се одражава кроз коришћење, оживљавање, реинтерпретирање и реконструисање старих ликовних модела, амбијената и догађаја из прошлости. Јавља се у два основна вида. Први који исказује обнову националне уметности која се интрепретирала у прошлости. У њој се оживљава национални дух. Док се други одликује применом класичног поретка, који треба да репрезентује културни развој и статус нације и њених институција.

Исповест Дмитрија Карамазова

Адаптација дела Ф.М.Достојевског

Ауторски пројекат Небојше Дугалића

Игра: Небојша Дугалић

Umetnik je tvorac umetničkog dela ili šire umetničkog stvaranja, čovek koji se aktivno bavi umetnošću. Svaka grana umetnosti ima svoje tvorce a sve njih povezuje nezavidna pozicija u društvu. Pošto je prošlo vreme mecena sa dobrim ukusom a današnji sponzori investiraju uglavnom u najgori šund, položaj umetnika u Srbiji nije nimalo lak. Naime, uprkos entuzijazmu i vizijama koje pokreću nadarene ljude da stvaraju i time obogate svetsku baštinu, oni su uglavnom naterani da se ,,prekvalifikuju“  kako bi preživeli. Dešava se da se neko i usudi da se bavi svojim umetničkim pozivom a tada se tek suočava sa brojnim problemima od kojih ću pomenuti dva. Pre svega, nailaze na nerazumevanje od strane okoline koja ih usled nerazvijene svesti osuđuje i čak im pridaje epitete koje nije kulturno navoditi u ovom tekstu.

Jedаn od nаjpopulаrnijih i nаjpoznаtijih slikаrа XIX vekа, rođen je 1859 u Vršcu koji je u to vreme bio pod vlаšću Austrije, а umro je 1957 u Beču. Zаvršio je Akаdemiju Likovnih umetnosti u Beču u klаsi Kаrlа Milerа, poznаtog orijentаliste. Pod njegovim uticаjem Pаjа Jovаnović počinje svoju kаrijeru orijentаlnim žаnrom, koji je bio izuzetno populаrаn u Evropi. U toku svojih studijа u Beču 1880-1883, putuje po Bаlkаnu i prаvi skice terenа, ljudi i kostimа koje kаsnije prenosi nа plаtno, dаkle slikа svаkodnevni život ljudi koje je sretаo tokom svojih putovаnjа. Ovoj fаzi orijentаlističkog rаdа pripаdа veliki broj njegovih delа među kojimа su ,,Čаs Mаčevаnjа’’, ,,Izdаjicа’’, ,,Borbа petlovа’’, ,,Kićenje neveste’’.

Ovo delo naslikao je Ticijan Večeli oko 1515. godine sa svojih oko 25 godina u periodu visoke renesanse. Naručilac je bio Nikolo Aurelio i slika predstavlja proslavu njegovog braka sa Laurom Bagaroto. Slikano uljem na platnu, ovo remek delo se nalazi u galeriji “Borgeze” u Rimu.