Ovo delo naslikao je Ticijan Večeli oko 1515. godine sa svojih oko 25 godina u periodu visoke renesanse. Naručilac je bio Nikolo Aurelio i slika predstavlja proslavu njegovog braka sa Laurom Bagaroto. Slikano uljem na platnu, ovo remek delo se nalazi u galeriji “Borgeze” u Rimu.
U prvom planu vidimo dve ženske figure na mermernom sarkofagu, a između njih je Kupidon kome je ruka u vodi. Jedna figura je prikazana nagog tela sa draperijom prevučenom preko bokova i ona drži plamen u ruci. Njen pogled prati drugu figuru koja nosi raskošnu belu haljinu i ima sud pun zlata i dragog kamenja. Pozadina slike podeljena je na dva dela, jedan prigušeniji sa utvrđenjem grada i dva zeca, a drugi seoski pejsaž sa crkvom i stadom ovaca.
Ticijanove figure ne simbolizuju poimanje dobra i zla, one imaju sličnosti, pa bi pre mogle predstavljati sestrinski odnos. Pojava Kupidona među ovim ženama pokazuje da se ovde govori o ljubavi. Prema Panovskom, naga žena predstavlja nebesku i večnu lepotu, dok druga koja je odevena raskošnom odećom prikazuje prolaznu i vidljivu zemaljsku lepotu. Panovski daje uvid i na ranija dela koja su inspirisala Ticijana. Praksitel je uradio dva kipa Venere, jednu obučenu i drugu nagu. Nebeska Venera je lepota koja putuje nematerijalnom sferom, a zemaljska Venera predstavlja lepotu koja se otelotvoruje u materijalnom svetu.
Svaku Veneru prati jedan Eros ili Amor koji se smatra njenim sinom. Kupidon koji muti vodu može biti predstava neoplatonističkog verovanja da ljubav spaja nebo i zemlju.
Na svim starim primerima (Konstantinova medalja na kojoj je prikaz Prirode i Ljupkosti na suprotnim stranama kladenca života) prikazane su ženske figure, obučena predstava uzvišenijeg principa, i naga nižeg principa ili bestidnosti. Kod Ticijana je suprotno, njegova naga žena interpretira jednostavnost i suštinu, golu istinu.
Razlika između ljubavi koja se usmerava ka univerzalnom i večnom i ljubavi koja ostaje kao materijalna dostupnost na zemlji, postoji. Ali nijednoj Veneri nećemo suditi jer obe teže jednom cilju, a to je lepota. Ideja o dve Venere suprotne simbolike pronašla se i kasnije u ostalim Ticijanovim delima.
