Članovi Sik tač ekipe Cobran i Mlata ponovo nam donose dobar andergraund, otelotvoren u njihovom novom albumu „Firmirana beda”. Jedanaest novih pesama uveliko gruvaju sa zvučnika po klubovima, kafićima, iz kola, i po privatnim stanovima svih poklonika hip-hopa.
Pesma koja je najavila album i koja se pojavila nekoliko dana pre zvaničnog objavljivanja celokupnog materijala, odmah je zaludela glave svih poklonika ovog muzičkog pravca, a zove se „Riloud”. Prva saradnja sa Kojotom Cobranu i Mlati donosi opaku stvarčinu koja je ludilo izazvano iščekivanjem albuma podigla na još viši nivo. Prošlo je nekoliko dana i „Firmirana beda” je stigla pred publiku. Ovo je album koji nam donosi suštinske rime, lako prepoznatljive svakom žitelju naše zemlje. Stihovi ni u jednom trenutku ne okolišaju, već udaraju pravo u centar, i bez nepotrebne dvosmislenosti nas vode kroz beogradsku svakodnevicu.
Pesma koja na najbolji način predstavlja ono što je žila kucavica celog albuma jeste upravo „Firmirana beda”, po kojoj ceo materijal i nosi ime. Ona nas vodi u svet lažnog glamura, ispod koga se krije surova i tužna realnost. Predstavlja nam ljude čije ljušture deluju srećno, a duše su im izgubljene i zaslepljene Grand–MTV–Pink–B92–SNS kulturom. Ne verujem da ima mnogo onih, bez obzira kom su muzičkom pravcu odani (izuzetak su, naravno, pripadnici gorepomenute kulture), koji se neće složiti sa činjenicama koje Cobran i Mlata ovde iznose. Oni u stvari ovom pesmom drže čas!
Još jedna stvar čiji sâm naslov ne ostavlja mnogo mesta za razmišljanje šta je pisac želeo da kaže, jeste „Neću da se naviknem”. U narednim redovima nećemo previše trošiti reči da objasnimo šta je to na šta oni neće da se naviknu, ali to su upravo stvari kojima se ne treba povinovati i protiv kojih se treba aktivno boriti; svim sredstvima!
Kratka i nostalgična „Dok smo deca bili” vraća nas u ne tako daleku prošlost koja nam iz ove perspektive izgleda kao nešto što se nije dogodilo; period sreće koji deluje nerealno, a samo nas izbledele slike podsećaju na to kako je zaista bilo. Kao što smo već naglasili, ova pesma je tipičan primer koliko Cobran i Mlata nemaju potrebu da nepotrebno baljezgaju, to jest, ako su im tričava dva minuta dovoljna da ispričaju pravu priču, onda je to – to!
„Bolesni poredak” je fantastičani i logičan izbor za otvaranje albuma, neverovatna anedergraund matrica prosto zapoveda da klimanje glavama u ritmu krene. Stihovi odlično predstavljaju ono o čemu će se raditi na albumu, a reprezentuju i dosadašnji rad ne samo Cobrana i Mlate, već cele Sik tač ekipe.
„Mi smo zapalili plamen”, „Uzmi, budi”, „Naš rep gruva” i ostale pesme, nepogrešivo se uklapaju u celinu koju odlično kapiraju svi oni kojima je blizak alternativniji način shvatanja hip-hop muzike. Na albumu gostuju, pored pomenutog Kojota, Sale RDZ, Andra i Di-džej Dubi.