„Novembarski čovek” (2014)

Submitted by Nikola Bočkor on 19/11/2014 - 16:07

1 „Novembarski čovek” (2014)

Povratak bivšeg Bonda u žanr špijunskog trilera, sa bivšom Bondovom devojkom, donosi osećaj nostalgije i budi nadu da će se konačno pojaviti jedan dobar film u žanru koji nam ove godine nije doneo baš velika uzbuđenja („Džek Rajan: regrut iz senke” i „3 dana za ubistvo”). Pirs Brosnan tumači bivšeg agenta tajne američke obaveštajne službe koga vraćaju na još jedan zadatak sa veoma ličnom notom, ali kako sve (po običaju) ubrzo kreće po zlu, Devero (Pirs Brosnan) se odjednom nalazi suprostavljen svom bivšem učeniku u potrazi za misterioznom osobom koja ima informacije koje mogu bitno da utiču na svetske spoljnopolitičke prilike.

Odmah vidimo dve tačke zapleta na osnovu ove premise, u kojima se radnja odigrava, i čini mi se da je jedna od te dve tačke trebalo da bude ili izostavljena, ili mnogo bolje odrađena. Pri tome mislim na sukob učitelj–učenik koji se ne dramatizuje na pravi način i na kraju ostavlja utisak nepotrebnog viška. Taj odnos je postavljen veoma zbrzano, u prvih nekoliko minuta, i na taj način izostaje zdrava osnova za dalju izgradnju, koja i nije baš sjajna, uz izuzetak jedne, ili možda dve, scene. Zamislite da se u filmu „Betmen počinje” odnos između Brusa Vejna i Raz Al Gula svede na pola minuta scene treninga mačevanja na ledu uz neki brzi rez na scenu u kojoj bukvalno razmenjuju dve reči i da se onda nastavi na scenu rušenja hrama... Ipak, čak i tako osakaćen prikaz odnosa i sukoba Brusa Vejna i Raz Al Gula bio bi mnogo bolji od zbrzanosti koja postoji na početku ovoga filma. Pritom, ne znam koliko mogu da kritikujem Luka Brejsija u ulozi Mejsona, Deverovog učenika, jer kako bi on mogao da on razume taj sukob, svoj lik i ulogu u filmu, kad to očigledno ni autori ne razumeju baš najbolje. Ta zbrzanost je problem i kod samog postavljanja glavnog lika, kog je Brosnan pokušao da pošteno iznese, i u tome je solidan. Međutim, kroz ceo film gledalac dobija utisak o tom liku, njegovom senzibilitetu, bez pravog upoznavanja. Sve što saznajemo o njemu dešava se nekako usput i nonšalantno. Vidimo jednog iskusnog agenta, pomalo sumornog, džangrizavog i istrošenog (pomalo voli i da popije), ali još uvek potpuno sposobnog i sa vatrom koja još tinja. Stiče se utisak uverljivog lika sa kojim ne možemo baš najbolje da empatišemo i imamo ponekad problema da ga razumemo, jer je njegov filmski opis siromašan. Rekao bih ipak da Brosnan, za razliku od ostatka filma, sasvim solidno iznosi ovaj lik.

2 „Novembarski čovek” (2014)

Razlog zbog kog sam na početku napomenuo da je zaplet sa sukobom učitelj–učenik mogao da bude i potpuno izbačen, umesto da je samo kvalitetnije izveden i napisan, jeste taj što je druga radnja sasvim dovoljno zamršena. Dakle, ne komplikovana, već zamršena (ta zamršenost je posledica lošeg pisanja, a ne inteligentne i kompleksne priče), pa dodavanje tog drugog zapleta samo komplikuje percepciju ovog filma i dodaje mu probleme, jer, kako smo već pomenuli, i taj zaplet ima svojih problema, a ne tiče se samo lika Mejsona i njegovog odnosa sa Deveroom, već i uvrštavanja jednog potpuno bespotrebnog lika. Tako je gledaocu ostavljeno mnogo toga da upije, ali veći deo toga je traljavo izveden i bespotrebno zamršen; nažalost. Takođe, u filmu postoji jedan obrt koji je problematičan, a i neka naknadna rešenja pri kraju deluju veštački i zbrzano.

Film donekle spasava dinamičan tempo (jednim delom; ovo ne znači da uopšte nema problema sa tempom), kom je žrtvovano postavljanje zdravih osnova ove priče, i uz nekoliko intezivnih i napetih scena, u kombinacji sa starim Bondom, doprinosi tome da ovaj film ne bude toliko dosadan, koliko je zapravo loš.

 

Ocena: 4/10

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: