Za prostor Republike Češke vezuju se izuzetno potresni trenuci u srpskoj istoriji.  Spomen kosturnica u Jindrihovicama je svakako, najveći svedok događaja od pre 100 godina. Naravno ovo nije jedino mesto u Češkoj gde se možemo pokloniti našim precima. Jedan od poznatijih obeležja je Mauzolej jugoslovenskih vojnika u Olomoucu. Dosta spomenika koji se nalaze van teritorije Srbije nalaze se u jako lošem stanju. Posebno se to odnosi na spomen obeležja u Češkoj.

„Ovo je bio logor za srpsku elitu, za sve one od kojih je Austrougarska strepela.“

                                                                                      Miladin Nikolić Rasinski

Obala Nežiderskog jezera. Severni deo austrijske pokrajine Burgenland. Periferija naselja zvanog „Novo naselje na jezeru“. Na samo 15 kilometara od sadašnje mađarske granice, krajem leta 1914. godine osnovan je logor Nežider koji je za cilj imao masovno uništenje Srba. Po nameni se nije razlikovao od drugih mesta ovog tipa širom Austrougarske monarhije. Ipak, ovaj logor se po jednom detalju razlikovao od ostalih.

Da li znate kako se zvao i gde se nalazio prvi drumski most u Beogradu? Prolazeći kraj Brankovog mosta pre desetak godina zagledao sam se u noseće stubove koji se nikako nisu uklapali u ostatak konstrukcije. Stubovi su bili veoma stari, mogu reći stilski urađeni, a ostatak mosta mi je delovao više modernistički. Moje razmišljanje je bilo da je tu, na mestu Brankovog mosta možda bio neki drugi most u daljoj prošlosti. Pitanje na početku teksta je istorijsko i moram priznati da nisam u tom trenutku znao da je tridesetih godina prošlog veka, na mestu gde se nalazi Brankov most, bio velelepni viseći most kralja Aleksandra. 

Istorija naša je istorija naših logora o kojima niko ništa ne govori. Srpski narod je logoraški narod. Logoraši su poslednja srpska nacionalna elita.

Žarko Vidović, istoričar

Tragom smrti, posle logora u nekadašnjoj Čehoslovačkoj, krenulo se ka istoku. Cilj je jednostavan – oživeti sećanje na strahovitu patnju i stradanja u Rumuniji. Možemo slobodno reći da se od priča o austrougarskim logorima u Prvom svetskom ratu čoveku digne kosa na glavi.

Knez Vladimir upravljao je srpskom kneževinom Dukljom od oko 1000. do 1016. godine. Njegov otac je bio, po Letopisu Popa Dukljanina, knez Petroslav. Vizantijski pisac Jovan Skilica i Pop Dukljanin opisali su Vladimira kao čoveka punog vrline, pravičnog, miroljubivog i mudrog.

Malo mesto u blizini Linca u Austriji krije mračni deo istorije. Ovaj logor u Mauthauzenu poznat je kao jedan od najozloglašenijih. Ne samo da je u Velikom ratu ovde sejana smrt, već se to nastavilo i u Drugom svetskom ratu.