U ovim pomalo neprijatnim vremenima, kada smo okruženi isključivo erotizovanom seksualnošću, teško nam pada na pamet da je seksualnost nekada prikazivana sa različitim prizvucima. Sem čisto erotskog i požudnog, seksualnost je kroz vekove imala najrazličitije velove kojim su je zaogrtale crkva, država, slikari, pesnici, ilustratori. U današnjici, kada ljudi osećaju krivicu ako ne koriste svoju seksualnost do maksimuma, osvežavajuće je pogledati različite nijanse kojima ova strana ljudske prirode zrači, i kako su je daroviti pojedinci uhvatili kroz svoja dela. Naša današnja stanica biće priča o čoveku o kome se vrlo malo zna, bilo zato što je tako tok istorije hteo, bilo zato što je njegova namera bila da se izrazi samo kroz svoje radove. Zaustavljamo se na prelazu iz 19. u 20. vek u Parizu, i odatle započinjemo ovu priču.
U Parizu, samo dva meseca nakon smrti jednog od najvećih slikarskih predstavnika romantičarske struje, Ežena Delakroa, avgusta 1863. godine, rađa se ilustrator Martin van Maele (što je ime koje je sebi sam izabrao umesto Maurice François Alfred Martin Van Miële), koji će beležiti satiru, svet nadrealnog i seksualnog, i svojim radovima oslikavaće književna dela potekla iz simbolizma i parnasizma.
Kroz život Martina van Maelea ono što ga je pratilo jeste rad Šarla Bodlera. Iako je pesnik bio pokojni kada je Martin imao samo tri godine. Bodler je inspirisao učitelja kod kog je Martin naučio da crta, inspirisao je pesnika čije pesme su Maelea inspirisale da napravi najbolje ilustracije svog života, i na kraju, sam Martin je ilustrovao čuveni Bodlerov prevod Edgara Alana Poa.
Kako je sam Martin govorio, umetnički dar je kalio kod belgijskog slikara Feliciena Ropsa. Posmatrajući Ropsov umetnički opus, neće nas kasnije začuditi i poneka opskurnost i satanistički momenti koji se provlače kroz Van Maeleove radove. Fascinacija Martinovog učitelja poznanstvom sa Bodlerom trajala je do Ropsovog sudnjeg dana. Kombinacija provokativnih Bodlerovih stihova zajedno sa Ropsovim ilustracijama nisu uspele da probiju cenzuru u Francuskoj, pa je zbirka pesama „Olupine” (Les Épaves, 1866) objavljena samo u Felicienovoj rodnoj Belgiji.
Illustration de Les Epave, Baudelaire, Felicien Rops
Iako je za nas najzanimljiviji deo karijere Martina van Maelea u kome se on bavi erotskom ilustracijom, tokom karijere on se bavio i neerotskim ilustracijama. Godina 1901. je označena kao početak njegove karijere. Ove godine on ilustruje knjigu Les Premiers Hommes dans la Lune („Prvi ljudi na Mesecu”), pisca naučne fantastike, Herberta Džordža Velsa. Interesantno je da su knjige H. DŽ. Velsa mnogo puta pretočene u filmove, a film „Rat svetova” sa Tom Kruzom je upravo rađen po Velsovoj knjizi La Guerre des mondes iz 1898. godine.
H. DŽ. Vels Les Premiers Hommes dans la Lune
Ipak, Martin nije ilustrovao samo jednog autora čija će dela kasnije biti pretvorena u blokbastere. Francusko izdanje čuvenog Šerloka Holmsa, pisca Artura Konana Dojla, svoju ilustraciju takođe duguje Van Maeleu. Slike koje ćete ovde videti su iz kasnijih izdanja ovog dela, no ilustracija je prvi put urađena oko 1901. godine.
Šerlok ilustracija 1912.
Iste te 1901. godine, Van Maele kreće da radi kao ilustrator za jednog od najvećih britanskih izdavača erotske literature, Čarlsa Karingtona. Čarls se iz rodnog Londona, negde između 1893. i 1896. godine, preselio u Pariz da bi se bavio izdavaštvom i led je uspešno probio knjigama „Bračna ljubav” i „Žena među ženama”, mada se njegov život u francuskoj prestonici neće tako srećno završiti. Neka od najboljih i najzanimljivijih Martinovih dela nastala su iz ove saradnje. Počev od romana „Taida” (Thaïs), pisca Anatola Fransa, preko objavljivanja Martinove zbirke ilustracija, i na kraju, možda i vrhunca Van Maeleove karijere, ilustrovanje zbirke pesama Pola Verlena, i stiče se utisak da je saradnja Karingtona i Martina bila veoma plodonosna.
Prvo delo izašlo iz zajedničke radionice Karington-Van Maele 1901. godine je knjiga Nobelovca, Anatola Fransa, „Taida” (Thaïs). Tema knjige je izazvala burne reakcije tadašnje javnosti, ali i inspirisala dalja umetnička dela, poput opere pod istim nazivom. Klerikalnim krugovima s kraja 19. veka nije bilo lako da prihvate priču o odnosu kurtizane i monaha pustinjaka, njegovom pokušaju da nju privuče hrišćanstvu, a njenim da uzdrma njegovu veru. Škakljiva i provokativna tema privukla je naš dvojac da se upusti u objavljivanje novog izdanja ovog dela sa ilustracijama, koje na veran način opisuju priču.
Taida ilustracija
Konačno, 1905. godine, nakon desetak ilustrovanih knjiga za izdavačku kuću „Karington”, Martin van Maele objavljuje svoju zbirku ilustracija, La Grande Danse macabre des vifs. Ovo je najpoznatija njegova zbirka, sastoji se od četiri serije sa po deset ilustracija, i svaka serija ima svoju naslovnu sliku, dakle ukupno 44 ilustracije. Radi se o veoma retkoj i vrednoj knjizi, jer štampano je, koliko se pretpostavlja, ne više od 100 primeraka, iako se za sada zna za njih 75. Na slikama se prikazuje ono za šta će kasnije Martin često biti optuživan – opskurnost, satanizam, (navodna) silovanja, blaćenje crkve i religije. Ono što su njegovi kritičari propustili da vide jeste da u gotovo svakoj slici on iskazuje poentu mimo očigledne seksualizacije svojih likova, bilo da upire prst na učmali moral s početka 20. veka, ili na čvrste stege koja crkva drži oko prirodnog dela ljudske ličnosti, što seksualnost svakako jeste. Satira, karikatura, humor i preterivanje su vidljivi u zbirci, koja je doživela renesansu sedamdesetih godina prošlog veka kroz kopije njegovih ilustracija u knjizi The Satirical Drawings of Martin van Maele, koja se relativno lako i povoljno može naći na sajtovima koji se bave prodajom antkvarnih knjiga.
La Grande Danse macabre des vifs
Van Maele se 1907. vraća simbolizmu. Zbirka pesama pisca manifesta simbolizma, Pola Verlena, La Trilogie érotique : Amies, Femmes, Hombres objavljena je u Briselu i pratilo ju je 15 ilustracija. O retkosti i vrednosti ove knjige možda posvedoči podatak da je teško naći primerak Trilogije za cenu povoljniju od par hiljada evra. Ovu knjigu Martin je ilustrovao pod pseudonimom, što je neretko činio, i možda upravo zbog toga dobar deo njegovog privatnog života ostaje pod velom tajne. Ilustrator Van Troizem ovde učestvuje u erotskim fantazijama zajedno sa piscem, povezujući poeziju, seks i humor kroz vrlo realistične ilustracije. Njegov rad ovde doživljava vrhunac. Možemo nagađati zbog čega je to tako, ali sa sigurnošću znamo da škakljivost i provokativnost Verlenovih stihova, inspirisanih njegovom ljubavlju sa pesnikom Remboom i absintom, pomešanih sa burnim pariskim životom, nisu bili nezhvalan materijal za ilustrovanje.
La Trilogie Érotique
Nažalost, Trilogija je poslednje zajedničko delo Martina Van Maelea i izdavača Čarlsa Karingtona. Karingtonov slobodarski duh nije dugo opstao u Francuskoj, i on je 1907. godine proteran u izgnanstvo zbog neprekidnog štampanja bestidne i vulgarne literature. Život u izgnanstvu nije bio manje grub prema njemu, ali ipak se on 1912. vraća u Francusku. Kao izdavaču posao mu nije cvetao, ali tokom dve godine nakon povratka objavljuje čak četiri svoje knjige potpisane njegovim pravim imenom, Pol Ferdinando. Umro je od sifilisa u 53. godini ostavivši iza sebe preko 300 objavljenih naslova.
Junaka ove priče ostavili smo u 1908. godini, kada on objavljuje još jednu zbirku sa 11 svojih litografija, De Sceleribus et Criminibus. Ova zbirka je još ređa za pronalaženje od njegove prve objavljene, a ono što je izdvaja od ostatka radova jeste pun kolorit, sve slike su rađene u boji. Sem jedne ilustracije iz zbirke La Grande Danse macabre des vifs, koja je bila svega polovično obojena, ovo predstavlja zaokret u odnosu na njegov dotadašnji stil rada.
De Sceleribus et Criminibus
Nedugo nakon što je sudbina podelila loše karte njegovom prošlom izdavaču, Martin nalazi Žila Ševrela, svog novog izdavača, sa kojim ga neće pratiti ništa manje kontroverzi i osuda javnosti. Možda čak i više. Iste 1908. godine, novi izdavač mu je ispostavio spisak zadataka za ilustrovanje: Šoderlo de Laklo, knjiga „Opasne veze” (Les liaisons dangereuse), koju on ilustruje sa 20 crteža;Deni Didro „Kaluđerica” (La Religieuse) i Žil Mišele „Satanizam i veštičarenje” (La Sorcière). Martin van Maele nije imao šansu da izbegne sablažnjavanje javnosti, ali knjiga o istoriji veštičarenja savršeno se nadovezivala na njegov dotadašnji rad. Odmah po objavljivanju novih 15 ilustracija za La Sorcière, godine 1911, ogromna pažnja je posvećena ovom izdanju. „Ovaj rad posvećujem ženama, ovo je himna spevana za njihove dobrovoljne žrtve.”, izjavio je odmah po izlasku knjige.
La Sorcière
Poslednje dve knjige koje je ilustrovao za ovog izdavača su Bodlerov prevod Edgara Alana Poa, 1912. godine, i La Religieuse, koju završava 1916. godine. Od 1920. godine, pa do smrti 1926, sarađuje sa izdavačem Žanom Fortom, nastavljajući da ilustruje erotsku literaturu. Svoj stil i dalje neguje, izbegava boje, često ubacuje sadomazohističke elemente i neobične seksualne tehnike i poze.
Iako bi bilo dobro da se umetnost ovog neobičnog ilustratora dopuni njegovim privatnim životom, to nije moguće. Sa imenom njegove supruge se licitira, kao i sa brojem dece, dok je njegovu fotografiju nemoguće pronaći uobičajenim putevima. Teško je reći šta ga je nagnalo da pravi ovakve ilustracije i da provocira moral i ustaljena shvatanja seksualnosti na prelazu iz 19. u 20. vek. Iako ćete naći da danas sa njegovim ilustracijama koketiraju satanisti, ljudi okrenuti okultnom i različite metal supkulture, ne dajte se zavarati. Oni, potpuno isto kao i crkva nekada, previđaju sarkazam i lucidnost njegovih ilustracija, upirući očima u crkvene simbole, slike đavola i veštica, ne videvši humor u navodnoj veštici koja odleće sa kaluđerom u nepoznato. Pokazujući duboko nerazumevanje za njegov rad, izgubili su tananu nit koja bi im omogućila da uživaju i zabave se posmatrajući i razmišljajući o ovim ilustracijama. Žal za prošlim vremenima na ovom mestu je sasvim opravdan; danas se seksualnost koristi samo u propagandne i komercijalne svrhe, gurajući nas sve u slične kalupe, zanemarujući istinsku različitost koja postoji između ljudi. Srećom, umetnost je tu da nas podseti kakvi su ljudi nekada bili, koliko posebni mogu da budu i možda nam osvetli put kuda da idemo.
Izvori fotografija i slika:
amazon.fr
Wikimedia Commons, the free media repository
La Bibliothèque nationale de France (BnF)
Erotic Art News
