Sa stranice na platno - ovogodišnje ekranizacije književnih klasika
S obzirom na to da najpoznatija filmska industrija, pri tom, naravno, mislim na Holivud, godišnje izneredi desetine/stotinu filmova ne treba da začudi to što se neke priče ponavljaju, niti što se desi da inspiracija presuši. U tim slučajevima filmadžije se okreću dosta starijoj, i dalje neprikosnovenoj, umetnosti da pritekne u pomoć.
Kad pisci ušetaju u film...
Retki su i veliki oni čije knjige menjaju naš svet i poglede na njega, koji definišu umetnost i oblikuju čitave generacije. Takvi pisci čitave svoje živote predano žrtvuju za svoju misao i svoje ideale i žive svoju umetnost - pa su njihovi životi često jednako neverovatni koliko i životi njihovih likova - i zato često ekranizovani u vidu filmova. Na ovoj listi naćiće se oni filmovi o piscima koji su uspeli da udahnu život nekim od najvećih imena svetske književnosti - i tako ih ovekoveče i na velikom platnu.
Zašto čitati Šekspira?
Pre skoro dve godine imala sam priliku da prisustvujem predavanju čuvenog šekspirologa i profesora na Harvardu, Stivena Grinblata, pod naslovom Šekspirova autonomija. Tom prilikom je nama, studentima, profesorima i ostalim ljubopitljivcima željnih znanja rekao jednu rečenicu koja je na mene ostavila dubok trag i koju ću pamtiti uvek – a moguće i ponavljati svima onima koji se prvi put susreću sa ovim dramskim piscem. Naime, da Šekspira ne voli samo onaj koji ga ne razume.
Podvojenost ljudske prirode u popularnim delima Viktorijanske književnosti
Dualizam ljudske prirode podrazumeva da u svakom od nas postoji spoljašnje Ja, ono koje je pretpostavljeno društvenim normama i koje je svojevrsna čovekova maska, kao i unutrašnje Ja, koje bi predstavljalo čovekovu potisnutu i skrivenu ličnost i odražavalo njegove iskrene požude i potrebe. Što ljudi više odbacuju svoju unutrašnju prirodu, odnosno što manje zaista prihvataju sebe, to je i šizofrenost njihovog bića izraženija. Ovde je bitno napraviti vezu između pojedinca i društvenog konteksta u kome se našao, jer svako doba sa sobom nosi drugačija, manje ili više rigorozna pravila.
Samoubistvo i apsurd ( I deo )
„Fight Club”
Možda nekome smeta, ili smatra nepotrebnim pokretanje bilo kakve diskusije koja bi se mogla ticati prošlih ostvarenja, ma koliko ona bila popularna, priznata, proslavljena, ili pak poznata samo užem krugu ljudi. Živimo u eri informacionih tehnologija, lako dostupnih sadržaja i podataka. Rastući broj novih filmova, serija, književnih dela, u velikoj meri premašuje naše mogućnosti upijanja novih informacija. Zašto bi se onda neko u svoj toj trci i gunguli osvrtao na prošla ostvarenja, ili, ne daj Bože, pogledao isti film više od jednog puta. Malo je filmova koji mogu okupiti i zainteresovati novu publiku dugo nakon svog zenita.