Mnogi su pisali na temu huliganizma u Srbiji i na temu našeg fudbala. Lično sam pisao o porazu reprezentacije Srbije protiv Danske u Beogradu. To je jedan deo priče, ali mnogo ozbiljniji sledi.
Za početak, krenuću od fudbala u Srbiji koji bi trebalo zabraniti i proglasiti amaterskim. Razloga je mnogo. Svi smo svedoci toga kako igrači u našim klubovima igraju, ako se to uopšte može nazvati igrom. Bolje rečeno, nećete videti igrača da čestito potrči na utakmici, o nekoj kombinaciji da ne govorim. Šutnuti loptu onako fudbalski sa dvadesetak metara naučna je fantastika. Tako je i ovog proleća, tako će biti ko zna do kad. Zašto sam napravio ovakav uvod? Iz prostog razloga što smo tokom zimske pauze gledali „profesionalce” u našim klubovima kako idu na visinske pripreme, pa na Bliski istok. Sve su imali obezbeđeno u hotelima luks kategorije. Na sve ovo, njihova mesečna plata je bar deset hiljada evra (bar što se tiče Crvene zvezde i Parztizana). Posle veličanstvenih priprema, velikog „truda” koji su uložili, znoja koji su prolili – dođe i trenutak istine. A istina je surova, boli koliko je surova. Nema pasa, nema šuta, nema akcija, ma, nema ničega. Pomislih – ovi se šale, kad ono oni mrtvi ozbiljni. Zbunjen odlazim sa utakmice i pitam se šta su oni dva meseca radili na pripremama. Da ne bude da sam ja prestrog, osluškujem komentare, i svi postavljaju isto pitanje i konstatuju isto. Dobro je, nisam lud. Onda kod kuće, u četiri zida, sednem i ne mogu da verujem koji džabalebaroši dobijaju toliki novac, nepismeni ljudi koji prostu rečenicu ne znaju da sastave. Kažem sebi – da skupim ekipu iz kraja bolje bismo odigrali. I stvarno to je tako!
Kao so na ranu što gledam srpski fudbal koji je odavno umro, dolaze televizijski izveštaji u kojima se u hvalospevima govori o neverovatnoj atmosferi koju su navijači napravili na tribinama. Pogledam sliku – desetine baklji, petardi i ostalog huliganskog folklora na gotovo svim stadionima. Dobro ste pročitali, to je čist huliganizam koji u mnogo slučajeva ima obrise još čistijeg kriminala. Pitam državu Srbiju: „Ljudi, dokle ćete više trpeti takvo ponašanje samozvanih navijača? Kada ćete ih ukloniti sa stadiona i poslati na društveno-koristan rad na neodređeno vreme?” Na sve ovo dođu informacije o nedoličnom ponašanju navijača Rada protiv Novog Pazara kada su pogrdnim skandiranjem vređali gostujuće igrače. Ni to nije novost, i to je deo ove naše Srbije. Ali onda se desilo nešto potpuno novo, navijač–huligan–kriminalac Novog Pazara je po povratku kući uzeo pištolj, uleteo u svlačionicu svog kluba i repetiran pištolj prislonio na glavu jednog fudbalera. Možete misliti, taj kriminalac sa pištoljem je optužio igrača da je namerno promašio penal protiv Rada. Slušam i ne verujem. Pitam se šta je sledeće, da možda nekome bude prosvirana glava. Hoće li se makar jedna vlast obračunati sa ovakvim tipovima koji su sebi dali za pravo da presuđuju svima, prete, otimaju, prebijaju svakog.
Gospodo političari, crvene lampice su odavno upaljene, sve crvene linije odavno pređene. Krajnje je vreme da se obračunate sa ovim kriminalcima–huliganima dok neko ne strada. Mnogo je primera iz prošlosti kada su ljudi život izgubili zbog ovakvih tipova. Zaštite normalne ljude u ovoj zemlji, jer ovo što vidimo u praksi nije naivno. Srpsko društvo je odavno ogrezlo u onim najgorim pošastima koje jedno društvo i jedan sistem uništavaju. Prestanite da nam pričate bajke kako je sve bolje nego što je bilo, kad ništa nije dobro. Mnogo je gore. Nemojte da štitite ove monstrume koji sebi daju za pravo da vatreno oružje upere u glavu nekog čoveka. Radikalni događaji su uveliko uzeli maha. Ubistva su daleko monstruoznija nego ranije, navijačko ponašanje je poprimilo najozbiljnije obrise navijačkog i huliganskog fanatizma; zato, gospodo iz vrha države, vaša je dužnost da reagujete na ovakve pojave i beskompromisno delujete protiv svih oblika nasilja i nedoličnog ponašanja, kako na ulici, tako i na sportskim manifestacijama. Dolazimo do linije posle koje sledi provalija i povratka neće biti. Prekinite ovo ludilo koje je obuzelo nemali broj ljudi u ovoj zemlji, i pomozite ozdravljenju. Za početak, uklonite sa ulica one koji ugrožavaju tuđe živote. Samo vas molim da se ne pravdate da i okruženje ima iste probleme, da mnoge evropske zemlje imaju takve probleme, jer normalni ljudi u ovoj zemlji žele da budemo bolji od svih u regionu po svim pitanjima. Ugledajte se na Engleze koji su vrlo jednostavno rešili problem huliganizma. Da li bi trebalo da nam se desi isto što i Englezima da bismo se opametili? Da li se sećate Hejsela? Da li se sećate tragedije na Hilsborou? Pametni uče iz tuđih grešaka, a budale na svojim.
Pretnja pištoljem fudbaleru Novog Pazara Žarku Udovičiću je vest kojom su se bavili britanski listovi „Dejli mejl”, „Miror”, „Gardijan”, ali i Eurosport i Udruženje profesionalnih fudbalera FIFPro. Samo još da se neko u ovoj zemlji pozabavi huliganima–kriminalcima–anarhistima i ima da progledamo.
Mnogo puta smo čuli da država kreće u borbu sa huliganizmom. Aman zaman, krenite više u tu borbu, dogorelo nam je do nokata. Trebalo bi srpske fudbalske lige, od najjače do beton lige, proglasiti amaterskim u skladu sa kvalitetom fudbala koji gledamo na terenima širom zemlje. Ukoliko se ne zaustavi huliganizam i iz uprava klubova ne izbace političari, navijači, bivši zatvorski gosti i ostali mešetari i grobari srpskog fudbala, ovu igru koja je lepa i jednostavna kada je igraju majstori treba zabraniti zakonom, a novac iz fudbala usmeriti u druge sportove koji su po svim parametrima rezultatski produktivniji.