Polako se spušta mrak nad Beogradom. Iako umoran, veoma se radujem što ću treći put prisustvovati izvođenju legendarne predstave „Buba u uhu”. Moja sreća je još veća, zato što će moja devojka prvi put gledati komediju koja traje pune 42. godine. Za mene će to biti trenutak da se sa njom zajedno smejem, ali i da se posle predstave iza scene pozdravim sa Nikolom Simićem i Brankom Petrić. Još jedan razlog, koji je doprineo da ponovo imam sporednu ulogu u „Bubi” (ulogu gledaoca), bio je što se od ove godine ova predstava, posle 16 godina, vratila na mesto koje joj pripada – na Veliku scenu „Ljuba Tadić”.
Naime, 17. oktobra 1997. godine u požaru, koji je izbio u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izgorela je „Velika scena”. „Buba” je trebalo da se igra 12 sati kasnije, i igrana je na maloj sceni „Bojan Stupica”, na sceni na kojoj je premijerno izvedena 6. juna 1971. godine. Svih ovih godina, mala scena je prečesto bila nedovoljna da primi nas, gledaoce, koji smo sporednom ulogom u ogromnom broju, želeli da damo uvek iznova novu energiju ovoj komediji.
Svetla su se ugasila, predstava je počela. U jednom trenutku Branka Petrić (gospođa Omenides) kaže: „Ko je ovaj gospodin, ništa ga ne razumem?”. „To je gospodin Kamij Šandebiz, nećak gospodina Šandebiza (Nikola Simić). On, znate, ima malu govornu manu, ne može da izgovori sve suglasnike.”, odgovori Etijen, sluga u kući Šandebizovih.
Nizale su se scene, ali centralnu ulogu, životnu ulogu, u ovoj predstavi ima Nikola Simić od premijere 1971. godine. On u „Bubi” glumi gospodina Šandebiza, ali i hotelskog portira, pijanog Poša. „Šefe, koji ti je vrag?!”, uzviknuo je Nikola, izazvavši osmehe i gromoglasne aplauze prepune dvorane.
Smeh do suza je ono što ovu predstavu čini dugovečnom i što ljude uvek vraća nazad da po 10, 20 puta gledaju „Bubu”. Ono što predstavu čini specifičnom su i nepredviđene situacije. Jedna od njih se desila tako što su se glumci šalili na račun Vlaste Velisavljevića, koji glumi Ogistena Ferajona. Smejalo se gledalište, ali smejali su se i glumci na sceni, dok Vlasta ne uzviknu: „E, sad ispočetka, da ponovimo scenu!”, što je izazvalo erupciju oduševljenja među prisutnima.
Patološki ljubomoran, gospodin Omenides (Slobodan Tešić) ubija sve aktere (osim Kamija), a doktor Finaš (Srđan Ivanović) dobacuje: „Možeš pucati u mene koliko hoćeš, mene si već dva puta ubio.”.
Zavesa je spuštena. Kompletna glumačka postava se 4 puta poklonila publici, a onda je Nikola Simić 6 ili 7 puta, ni sam ne znam koliko, izašao na scenu da se pokloni oduševljenom gledalištu. Petominutne ovacije su bile neverovatne. Nikad u životu nisam imao prilike da čujem takvo otpozdravljanje nekom glumcu. Svi su bili na nogama i podignutih ruku, iz sve snage, pozdravljali doajena srpskog glumišta, Nikolu Simića. Njemu nije preostalo ništa drugo, nego da publici svaki put šalje poljupce, naklone i iznova izgovara: „Hvala Vam.”.
Otišao sam iza scene, u klub glumaca JDP-a, pozdravio se sa Brankom Petrić i Nikolom Simićem. Branka je sedela i kroz osmeh mi rekla: „Mi svi već u garderobi, a još uvek čujemo Nikolu i ovacije koje dobija od publike. Mislim da ne postoji glumac koga publika više voli.”.
Gotovo dve hiljade puta je „Buba u uhu” igrana u prethodne 42. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ovo je delo Žorža Fejdoa, koji se smatra kraljem ovog žanra. „Buba u uhu” se smatra najčuvenijom vodvilj predstavom u istoriji pozorišta. Ko nije pogledao ovu predstavu, može smatrati da u pozorište nije ni ušao!
Sinopsis za predstavu: Gospodin Šandebiz je direktor uglednog međunarodnog osiguravajućeg društva. Gospođa Šandebiz, međutim, pogrešno veruje da je njegova impotencija posledica neverstva i priprema mu zamku – lažno ljubavno pismo anonimne dame i poziv na randevu u hotelu „Kod vragolaste mace”, na kom će se sama pojaviti i tako ga raskrinkati. Kako on ne bi prepoznao njen rukopis, zamolila je svoju najbolju prijateljicu, gospođu Omenides, da ga ona napiše svojom rukom. Gospodin Šandebiz, međutim, zaključi da je misteriozna obožavateljka pismo njemu poslala greškom i da je ono zapravo namenjeno njegovom mladom i zgodnom saradniku Turnelu, i nagovori ga da on umesto njega pođe na tajni sastanak. Turnel pristaje i polazi, ne sluteći da će ga tamo čekati niko drugi do gospođa Šandebiz, u koju je inače zaljubljen. Kao za inat, pismo tada nepažnjom dospe u ruke i patološki ljubomornom gospodinu Omenidesu i on, prepoznavši ženin rukopis, odjuri u pomenuti sumnjivi hotel s pištoljem u ruci. Kada čuje za to, Šandebiz se tamo i sam hitno uputi ne bi li spasio Turnela…
Prva podela (1971): Viktor Emanuel Šandebiz/Poš – NIKOLA SIMIĆ; Kamij Šandebiz – MILAN GUTOVIĆ; Romen Turnel – VOJISLAV BRAJOVIĆ; Doktor Finaš – MORIS LEVI; Karlos Omenides De Istangva – MARKO TODOROVIĆ; Ogisten Ferajon – VLASTA VELISAVLJEVIĆ; Etijen – BORO STJEPANOVIĆ; Ragbi – MORIS LEVI; Batisten – BRANKO MILENKOVIĆ; Rejmond Šandebiz – RADA ĐURIČIN; Lisjen Omenides De Istangva – BRANKA PETRIĆ; Antoaneta – ZORICA ŠUMADINAC; Eženi – VESNA LATINGER.
„Buba u uhu” danas, glumačka podela:
Viktor Emanuel Šandebiz/Poš - Nikola Simić
Kamij Šandebiz - Toni Laurenčić
Romen Turnel - Dubravko Jovanović
Doktor Finaš - Srđan Ivanović
Karlos Omenides De Istangva - Slobodan Tešić
Ogisten Ferajon - Vlasta Velisavljević
Etijen - Srđan Jovanović/Ivan Pantović
Ragbi - Petar Ćirica
Batisten - Zoran Đorđević
Rejmond Šandebiz - Rada Đuričin
Lisjen Omenides De Istangva - Branka Petrić
Antoaneta - Jelena Angelovski
Eženi - Tinja Došen
