Možda zaboravljen ili samo skrajnut drugim velikim zvezdama, Diego Tristan sigurno ima značajno mesto na zvezdanom nebu fudbalske Španije, a verovatno i Evrope. Čisto potsećanja radi on je je čuveni bivši napadač Deportiva la Coruna-e dok je taj tim igrao u Ligi Šampiona. Čuvena generacija Makaay, Valeron, Manuel Pablo, Capdevilla, Fran i ekipa su 2000. harali Evropom, na čelu sa Tristanom…
Priča počinje u Sevilji gde je Diego rođen i počeo prve fudbalske korake u lokalnom tadašnjem gigantu Real Betis-u. Kasnije odlazi u Mallorcu gde prvo igra u “B”-timu a kasnije i u prvom timu. Posle sjajne sezone u kojoj je zabeležio 35 nastupa i postigao 18 golova prelazi u Depotivo la Coruna. Tu tek počinje ono što nam je poznato pod likom i delom Tristana, na 177 mečeva postiže 87 golova u periodu od 2000. godine do 2006. godine. Posle tog sjajnog perioda se vraća ponovo u Mallorcu, pa zatim slede Livorno i West Ham i nižerazredni Cadiz. Imao je moćne suparnike u reprezentaciji u vidu Raula, Morientesa i de Pedra, ali to ga nije sprečilo da igra na Mundialu 2002. godine. Za reprezentaciju ima odigranih 15 mečeva i 4 postignuta gola.
Nego da se mi vratimo na najbitniji deo karijere i ono što ga je učinilo poznatim širom Evrope, Deportivo i njihova borba. U prvoj sezoni osvaja Primeru i kasnije Super cup Španije i nameće se kao bitan faktor u igri trenera Irurete koji zbog njega menja formaciju i Makaay-u dodaje suparnika u napadu. To je urodilo plodom i Deportivo je igrao sve bolje, a to su krunisali igranjem konstantno u završnici Lige Šampiona tih godina. Diego Tristan tada sve više blista što krunise trofejem u Kupu Kralja i jednim ličnim priznanjem Zlatnom kopačkom Španske lige za 2002. godinu. Međutim posle uspeha i uspona sledi pad u igri prouzrokovan povredom, gde Tristan gubi primat što se da videti u sledećoj sezoni u kojoj je titulu najboljeg strelca dobio njegov saigrač Makaay. Kada je Makaay napustio Deportivo i prešao u Bayern, Tristan i dalje loše igra. I tu se gasi njegova ozbiljna karijera. Dobio je i titulu Eurosporta za najbolji gol 2003. godine u Ligi Šampiona, koja je obeležila početak kraja blistave karijere. Mada po meni je njegov kraj usledio posle šokantne eliminacije od Monaca u Ligi Šampiona 8:3, u kojoj je zapamćena više nego bleda igra Diega Tristana.