Dečaštvo (2014)
Za ovaj film se najpre čulo zbog zanimljive metode snimanja koja je obuhvatila period od 11 godina, čak 12 ako se u obzir uzme i postprodukcija.
„Džon Vik” (2014)
Dobro je poznat termin čik flik koji opisuje filmove koji su prevashodno namenjeni ženskoj publici, a ovde imamo jedan film koji je nabijen testosteronom i samim tim vrednostima koje će muška publika više moći da ceni, što nije ekskluzivno, naravno.
„Kako gore tako dole” (2014)
„Šta reći, koju posluku porati?” Upravo ovim citatom jednog poznatog gospodina, zvezde Jutjuba, možemo da počnemo analizu ostvarenja „Kako gore tako dole” (As Above, So Below) iz 2014. godine. Ovo je ko zna koji po redu film rađen „vešticoblerovskim” stilom. Dakle, radnju pratimo iz prvog lica, kroz oči, to jest objektiv osobe koja snima neverovatne događaje u kojima su se junaci ove priče našli.
Prikaz filma: „O, brate, gde si?” (O Brother, Where Art Thou)
Izuzetan film braće Koen koji vodi gledaoca kroz modernu odiseju u vremenu sudara starih vrijednosti i novog doba. Кada govorim o sudaru starog i novog ne mislim samo na metaforički sudar oko kojeg se odvija radnja filma, nego i na odluкu reditelja da čitav film snime klasično kao što se do tada snimalo, а da ga obrade potpuno digitalno. Ovakav pristup se nije nikad ranije pojavio i to je bio prvi put da se primjenjuje digitalna obrada filma. Braća Koen započinju novu eru sedme umjetnosti, kao i neke žustre debate oko pristupa obradi filma između tradicionalnih reditelja kao što je Kventin Tarantino, i modernih reditelja digitalnog filma kao što je većina reditelja dvadeset i prvog vijeka.
Utisci o filmu: „Pre nego što zaspim”
Kristin ima amneziju i može da sačuva sećanja samo jedan dan. Kada zaspi sve joj se briše i svakog jutra nanovo mora da se upoznaje sa svojim životom, mužem i hendikepom koji je onemogućava da vodi normalan život. Međutim, jednog dana sa Kristin stupa u kontakt neuropsihijatar, bez znanja njenog muža, kako bi pokušao da joj pomogne da povrati pamćenje.
Utisci o filmu: „Neposlušni”
Ovo je jedini film iz glavne selekcije festivala Cinema City koji nisam pogledao za vreme trajanja festivala, jer je u isto vreme je bio prikazan i dokumentarni film „Moj zanat” o Arsenu Dediću, i do danas mi nije žao što sam odlučio da ga tog dana pogledam umesto „Neposlušnih”.
