Eksplozija se desila 26. aprila 1986. godine u reaktoru broj 4, poznatom kao reaktor „Černobilj”, Nuklearne elektrane „Lenjin”, u 1:23:47 časova posle ponoći po moskovskom vremenu. Prilikom spuštanja kontrolnih šipki u RMBK reaktor, koje je trebalo da snize nastanak neutrona i postepeno zaustave lančanu reakciju, dolazi do povećanja reaktivnosti u reaktoru, što je svakako potpuno suprotno glavnoj funkciji tih šipki. Ova osobina je rezultirala snažnom eksplozijom.

Sudbonosnog 25. aprila 1986. godine, tokom dana, započeto je testiranje i postepeno gašenje reaktora. Ipak, potpuno neočekivano ugasila se regionalna elektrana. Upravnik kijevske mreže naložio je da se sva testiranja odlože za noć, kada bi opala opterećenost mreže i potrošnja električne energije. Odlaganjem eksperimenta, testiranje je preuzela noćna smena, koja nije bila sastavljena od profesionalaca koji su radili u dnevnoj. Bili su to radnici sa malim ili nikakvim iskustvom u nuklearnoj industriji, dovedeni iz elektrana koje su mahom radile na ugalj. Jedino je glavni inženjer, Anatoli Djatlov, imao iskustva u instalaciji nuklearnog reaktora u podmornici. Iz svega navedenog, zaključak je da je odlaganje testa za ponoć značilo početak katastrofe.

Černobiljska katastrofa je najveći nuklearni kvar u istoriji čovečanstva, a istovremeno i jedini nuklearni kvar sa najvišim stepenom opasnosti, 7 prema INES-u (eng. Internacional Nuclear Event Scale). Nuklearka Černobilj (Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana) je smeštena u istoimenom gradu u Ukrajini, tadašnjem Sovjetskom Savezu. Nalazi se u blizini grada Pripjata, 18 km severozapadno od Černobilja, 16 km od granice sa Belorusijom i oko 110 km severno od prestonice Kijeva.

Naizgled, sasvim besmisleno pitanje. Svaki gordi Britanac, ali i mnogi drugi ljubitelji ove igre, širom Evrope neće imati nedoumicu. Takođe, nikako se ne bi moglo ni pretpostaviti da ovo pitanje zapravo otvara i mnoga druga. Da li se bilo koje otkriće može izdvojiti iz opštih istorijskih tokova? Da li je moguće stvoriti nešto za šta prethodni društveni razvoj nije dao nikakvog povoda? I na kraju, da li je moguće zaustaviti vekovni razvoj i grananje bilo kojeg ljudskog izuma, pa tako i jednog sporta?

Malo je sportista koji su imali harizmu i koji su uživali popularnost kao što je to bio slučaj sa Ajrtonom Senom. Trostruki prvak u Formuli 1, u svojoj karijeri odvezao je ukupno 162 trke, ostvario 42 pobede, 80 puta se penjao na pobedničko postolje, 65 puta je startovao sa pol pozicije i sakupio je 610 bodova. Za ljubitelje i stručnjake iz Formule 1, ove cifre predstavljaju izvanredne rezultate, ali postoji mnogo više razloga, osim sportskih rezultata, zbog kojih je Sena po mišljenju mnogih najbolji vozač Formule 1 svih vremena.

Na današnji dan, pre tačno 13. godina, ostvaren je najveći uspeh srpske i jugoslovenske odbojke. U australijskom gradu Sidneju, poslednjeg dana Olimpijskih igara, 1.oktobra 2000. godine, odbojkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je zlatnu medalju. Ostvaren je uspeh koji će zauvek pamtiti i spominjati sve generacije. Naša reprezentacija je ovim trijumfom ušla u red odabranih, jer je pored našeg tima još 7 reprezentacija uspelo da osvoji Olimpijske igre, i to od 1964. godine kada je odbojka prvi put uvrštena u program najveće sportske smotre.