Bitka kod Kurska (II deo)
Moral nemačke vojske bio je urušen. Da bi se situacija na Istočnom frontu preokrenula u njihovu korist, nemački Vermaht je planirao pobedu u ofanzivi. Ipak, u celoj priči postojali su i problemi. Naime, nemačka vojska još od 1942. godine nije imala kapacitet za bilo kakvu ozbiljniju akciju protiv sovjetskih snaga. Za to vreme, jedinice Crvene armije su, uprkos velikim gubicima, uspele da brojčano i tehnički nadmaše nacističke snage. Vermahtu nije preostalo mnogo izbora, osim odbrane mesta ofanzive. Odabir je pao na Kursk.
Bitka kod Kurska (I deo)
Heroj Sovjetskog Saveza, Grigorij Panežko, rekao je: „Bila je takva buka da je probijala uši, krv je iz njih tekla. Opšti tutanj motora, razbijanje metala, grohot, pogoci kumulativnih granata, divlji škrgut raznetog gvožđa, direktni pogoci izbacivali su kupole, savijali topovske cevi. Od pogodaka u rezervoare goriva, tenkovi bi odmah planuli.”.
Natalijina ramonda
Srbija je prvi put u proteklih 95. godina obeležila Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Prvi put smo našim precima, koji su se žrtvovali za slobodu otadžbine, odali počasti koje im oduvek pripadaju. Tog 11. novembra 2013. godine obeležen je državni praznik, u znak sećanja na golgotu srpskog naroda, ali i trijumfalni put i povratak srpske vojske u periodu od 1914. do 1918. godine.
Versajska i anti-versajska Evropa
Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar 1918. godine. Bilo je to primirje kojim je okončan najveći od svih ratova u dotadašnjoj istoriji Evrope i sveta. Primirje je trebalo da se pretvori u trajni mir koji bi obezbedio oporavak i napredak evropskih zemalja. Pariska konferencija, koja je trajala od 18. januara do 28. juna 1919. godine, imala je zadatak da ostvari ove ciljeve. Nažalost, primirje se nikad nije pretvorilo u istinski mir. Zašto?
Olimpijske igre u Berlinu 1936: Politika, sport, Hitler i Ovens
U istoriji, nebrojano puta smo bili svedoci uplitanja politike u sport, iako se svi političari zalažu da, barem formalno, politika ostane van sportskih okvira. Političkih odluka bilo je mnogo, kako u bližoj, tako i u daljoj istoriji, ali retko koja je izazvala toliko pažnje svetske javnosti kao scena na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine.
Černobiljska katastrofa - Pripjat, Avetinjski grad (V deo)
Poslednji deo ove priče o najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva, posvećen je gradu Pripjatu, koji je u godinama posle nesreće dobio naziv Avetinjski grad.