Utorak, 15. april 2014. godine. Naizgled sasvim običan dan. Dan kao i svaki drugi. Ipak, toliko različit od svih drugih dana. Različit u svetskoj istoriji, i istoriji sporta uopšte. Ovo je priča o jednoj od najpoznatijih tragedija u svetu sporta, tragediji koja se dogodila na stadionu Hilsboro u Šefildu pre 25 godina.

Kada već govorimo o nečemu što se desilo davno, iako ne baš toliko davno, zašto ovu priču ne bismo počeli kao bajku?!

Dakle, nekada davno, pre nešto više od stotinu godina, preko sedam mora, preko sedam gora, žbunja i trava, preko velike mitske vode gde se nalazio i kraj sveta, tamo gde je ništavilo gutalo brodove, tamo daleko, u Americi, jedan čovek dođe na ideju da zabeleži zvuk, baš onako kako ga čuje.

Nаstаo kаo sredstvo korišćeno isključivo u religijske svrhe, vаtromet je evoluirаo u globаlno prepoznаtljiv fenomen kаdа je reč o zаbаvi, i postаo neizostаvаn deo svаke proslаve i proslаvice kojа drži od sebe.

Početkom februara u ruskom gradu Sočiju biće otvorene Zimske olimpijske igre. U susret ovim igrama krenućemo jednim prisećanjem koje i te kako postoji među građanima nekadašnje Jugoslavije.

„Želimo mir, ali nismo pacifisti. Mi smo svi militantni, svi radikalni. I to je suština Afričkog nacionalnog kongresa (ANK), oslobodilačkog pokreta koji se bori za slobodu svih naših ljudi. Ne postoji dilema: oružana borba ili pregovori? Oružanom borbom naterali smo režim aparthejda za pregovarački sto.”

April 1993. godine, Nelson Rolihlahla Mandela

„Nema žrtve koja bi se mogla uporediti sa onom koju su oni dali; i zbog toga nema slave koja bi se mogla uzvisiti tako visoko kao njihova, niti zahvalnosti koja bi mogla prevazići onu koju im dugujemo. Oni ne samo što imaju pravo na najlepše mesto u našim uspomenama, oni imaju pravo na sve naše uspomene, na sve ono što smo mi, jer mi postojimo samo zbog njih.”

M. Materlenk – „Odlomci rata”, prevod sa francuskog štampan u „Krfskom zabavniku” br. 17, 15. septembar 1918.