Davno sam u jednoj emisiji slušala jednog pametnog čoveka. U razgovoru sa njim voditeljka se dotakla i pitanja ekstrovertnosti i introvernosti, na šta je on odgovorio da čovek, po prirodi, prvu polovinu života provodi kao ekstrovertna, a drugu kao introvertna osoba, ili obratno.
Ne znam koliko se takva izjava može primeniti na mene samu – jer, normalno, kada razmišljam uvek od sebe polazim. Kada sam bila mala prosto sam tražila pažnju. Novi lak, lepa punđa koju mi je majka napravila, nova suknja... Sve je to moralo da ugleda svetlost dana i bude prikazano širokoj publici u parkiću. Majka mi često u šali kaže, sećajući se mene kao male devojčice, da je mislila kako ja uopšte nisam njeno dete! Samo je gledala i čudila se mojoj slobodi, rečima i postupcima koji se nikako nisu uklapali u DNK moje porodice.
Kasnije, kako sam odrastala, to se menjalo. Iz „centra” sam prešla na „marginu” i postala jedna sasvim nova osoba. Ta promena je najviše došla do izražaja u pubertetu. A pubertet je, što po znalcima, što po definiciji okoline, jedan veoma težak period u životu svake individue. Oko mene su bili vršnjaci, družila sam se, ali sam postala tiha. Neko je vrlo lako mogao da zaboravi na moje prisustvo, a i sama sam se osećala kao daleki odjek nečije reči, koji čuje samo vešto uho.
Sada kada sam zrelija i kada sam videla nešto od života, često razmišljam o podeli ličnosti na ekstovertne i introverne, i pitam se da li su svi ekstroverti samouvereni i obratno. Zaključujem da verovatno ne možemo donositi tako oštre zaključke. Možda se iza ekstrovertne osobe krije duboka nesigurnost, pa svojom glasnoćom i sveprisutnošću ona traži pažnju. Možda su pre ekstroverti oni koji nam suptilno viču „upomoć”.
A odakle dolazi samopouzdanje? Postoji li magična pilula koju možemo da popijemo i tako ga steknemo? Ne, reći će svako. Da li se rađamo samouvereni, sigurni u sebe i da li je prednost biti takva ličnost?
Na prvo pitanje koje postavljam ne znam odgovor i ne smem ni da pokušavam da odgovorim na njega. Prednosti „otvorenih” ličnosti sigurno postoje. Lakše „upadaju” u društvo, prepoznatljivi su i često „osvajaju” svojom neposrednošću. Sa druge strane, mnogi ne vole pored sebe osobu koja „krade” pažnju i postavlja sebe u centar zbivanja.
Da li introvertne osobe imaju manjak samopouzdanja? Ili su prosto prirodno stidljive i povučene, i u toj svojoj povučenosti uživaju? Da li introvertnost ima svoje pogodnosti? Rekla bih da nema. Takvu osobu će neko u radnoj sredini lakše moći da „šeta” kako god mu se prohte, pošto ona neće smeti da kaže „ne”, njen glas će se slabije čuti i pitanje je do koga će dopreti. Uvek će tu biti neki galamdžija čiji će se predlog radije prihvatiti.
Sa sopstvenom introvertnošću se još uvek borim. I čini se kao da je to jedna velika bitka kojoj nema kraja. Trebalo mi je mnogo vremena da naučim da kažem „ne”, „ne želim” i „neću”. A to je put ka samooblikovanju, sazrevanju i uspostavljanju sebe kao ličnosti. Duboko verujem da je rad na sebi i suočavanje sa samim sobom najteža od svih životnih bitaka. Ali isto tako verujem da se svaka teškoća može prevazići. Radom na sebi naučila sam da poštujem svoje vreme, da prekinem kada je suviše, da ne radim nešto samo da bih nekome udovoljila, a sve to na svoju štetu. I žalosno je što u dodiru sa ljudima vidim mnoštvo pojedinaca koji ostaju bez glasa, čija se ličnost gubi i postaje deo kolektiva, i koji ne žele da se promene. „Ja sam takav/takva” nije nikakav odgovor, niti je opravdanje. Jer, jednom kada vaš glas čuju, znaće da postojite. I kao u ogledalu zamućenom parom u kojem se vaš lik tek nazire, postajaćete sve vidljiviji. Ne samo da ćete promeniti način na koji sebe doživljavate, već će vas i ostali drugačije gledati. Život je samo jedan, i sa razlogom ste ovde. Svaki, pa i najtiši glas je važan. A sa jačim glasom dolazi promena; na pitanje odgovor, na želju zadovoljenje. Od sebe nemojte da odustajete, jer ako vi to učinite, da li mislite da će vas neko „povući gore”? I kada je tiha voda breg odronila?
Ako nemate samopouzdanje, možete ga steći, a za to vam je potrebna jaka volja, trud i jasan cilj. Samo nikada ne odustajte!