Nole - lažni patriota ili čovek velikog srca?
Svedoci smo vremena u kome je naš narod na druga Tita gledao kao na fenomen, kao na neku vrstu božanstva. On je bio najveći nacionalni junak i ujedinitelj. O njemu su ispevane pesme, ispredane priče, sve što se gradilo i stvaralo, stvaralo se u njegovu čast, on je bio neprikosnoveni oreol jedne zajednice, istovremeno je bio temelj, stub i oslonac jednom narodu, predstavljao je odraz jednog nesvakidašnjeg i nepovratnog vremena, koje je odneo sa sobom otišavši na večni počinak. Naši očevi, majke, dedovi sa nostalgijom i setom rado će se setiti minulih dana, pri čemu će se se svi složiti da je tada bilo neuporedivo bolje nego što je danas.
„Funny Games” (1997)
Evo nas ponovo. Ovog puta želimo da vam predložimo film Funny Games. Najbolje je da vas upozorimo na početku: nije za one sa osetljivim stomakom, a nije ni za neke od onih koji nemaju osetljiv stomak (ja sam ga gledala sa prekidima, a pripadam drugoj grupi).
Sunce izlazi na Zapadu
Živimo u eri gotovo apsolutne dominacije zapadne civilizacije i kulture. Zapad poistovećujemo sa blagostanjem, visokim standardom, visokom tehnologijom, modernim shvatanjima o životu, itd. Svako društvo koje želi da se modernizuje neizbežno mora da usvoji određene zapadne obrasce u rukovođenju ekonomijom, industrijom, političkim sistemom, te se sama modernizacija jednog društva izjednačava sa njegovim pozapadnjačenjem. Takvo stanje najčešće uzimamo zdravo za gotovo i nikad sebi ne postavljamo pitanje zašto je to tako, zašto je Zapad to što jeste i kada je i kako to postao.
„Kurz und schmerzlos” (1998)
Fatih Akin je jedan od najpopularnijih režisera današnjice na prostorima Evrope. Nemački kinematograf turske nacionalnosti u svim svojim remek-delima se bavi temama koje gravitiraju oko problema teritorijalne, kulturne i socijalne konfluencije. Na prvi pogled, takav odabir izvora inspiracije može biti prilično ograničavajuć, ali Akin kamerom u nekoliko svojih filmova dostiže vrhunce u prenošenju na ekran i dramatiziranju ljudskih sudbina u vrtlozima međukulturnog (sukobljavajućeg) prostora.
Kada Olimpijske igre postanu više od igre
Olimpijske igre nastale su pre skoro 2800 godina u Staroj Grčkoj (najzastupljenije mišljenje je da su prve Olimpijske igre održane 776. godine p.n.e. jer iz te godine potiče prvi verodostojan zapis o održavanju Igara, mada neki istoričari smatraju da su Igre održavane i pre tog datuma). Negovale su kult takmičenja i atletski građenog tela, a za vreme igara prekidani su ratovi. Prve Olimpijske igre modernog doba održane su 1896. godine u Atini i od tada je stvar prestiža i čast biti domaćin Olimpijade. To je prilika za grad, zemlju domaćina da se pokažu u najboljem svetlu, a često su Olimpijske igre bile mesto političkog obračuna u tom trenutku najjačih svetskih sila.
110 godina od pogibije ruskog konzula Grigorija Stepanoviča Ščerbine
„Kаp brаtske ruske krvi kаnulа je u potoke srpske krvi, koji stolećimа Kosovom teku.”
U godini kаdа obeležаvаmo znаčаjne jubileje kаo što su 900 godinа od rođenjа Stefаnа Nemаnje i 200 godinа od rođenjа Njegošа, svаkаko trebа pomenuti i jednog čovekа koji je svojom žrtvom ustаo duboko urezаn u pаmćenje srpskog nаrodа Stаre Srbije, iаko o njemu širа srpskа jаvnost gotovo ništа ne znа. Zа njegа retko ko i dа je čuo, iаko se zа njegа slobodno može reći dа je bio „prethodnica” velikog srpskog prijаteljа Arčibаldа Rаjsа. O njemu i njegovom žrtvovаnju zа Srbe govori ovа pričа. Pričа o jednom mlаdom, obrаzovаnom i plemenitom čoveku, ruskom konzulu u Kosovskoj Mitrovici početkom 20. vekа, zа vreme turske okupаcije. On se zvаo Grigorije Stepаnovič Ščerbinа.