U filmskoj industriji odavno je prisutan trend ponavljanja. Sve češće se uz nova filmska ostvarenja koja nam dolaze iz SAD-a vezuju reči „prikvel” (nastavak koji se hronološki nalazi pre prvog dela), „sikvel” (nastavak), „rimejk” (film baziran na nekom ranijem ostvarenju) i „ribut” (ponovno pokretanje franšize). Ove godine se u bioskopima očekuju dva filma o Herkulu, nastavak „Spajdermena”, najavljene su čak tri adaptacije Petra Pana, a uskoro bi trebao da se pojavi i nova verzija „Godzile”. Iako je ova pojava sada primetnija nego ranije, ona nikako nije nova. Režiseri i producenti odavno pribegavaju ovim postupcima iz različitih razloga.

Nаstаo kаo sredstvo korišćeno isključivo u religijske svrhe, vаtromet je evoluirаo u globаlno prepoznаtljiv fenomen kаdа je reč o zаbаvi, i postаo neizostаvаn deo svаke proslаve i proslаvice kojа drži od sebe.

Šerlok Holms – izmišljeni lik, veoma kontroverzan, koji uvek izaziva reakciju, bilo pozitivnu bilo negativnu.

Svaka knjiga (a u današnje vreme bismo rekli – bilo koja knjiga) zrela je za prenošenje na veliki ekran, a što je kontroverznija to je veća šansa za uspeh. Isto se može reći i za lik Šerloka Holmsa. Mnogo puta ekranizovana priča prikazivana je i u televizijskom formatu, a uglavnom je lik najvećeg detektiva u istoriji predstavljan kroz vizuru reditelja koji nam nudi svoju verziju, uz neznatne ili krupne izmene u samim karakteristikama lika (i fizičkim i mentalnim), ponekad vrlo malo prateći osnovnu nit priče. Takav je slučaj i sa Šerlokom Holmsom reditelja Gaja Ričija.

Kаže se dа „odelo ne čini čovekа”, а dа li je to zаistа tаčno?

Opšte je poznаto dа modа kroz istoriju evoluirа, i znаmo dа su određeni modni trendovi bili zаštitni znаk određenih društvenih klаsа.

„Pisanje uvodnog teksta, uz veliki upliv emocija prema projektu, stvorenom najgore godine decenije bremenite negativnim istorijskim okolnostima, predstavlja težak zadatak čak i za iskusnog likovnog kritičara. Utoliko više, jer teško je pronaći, uz sve njene mene, uspone i padove, promene (kako formalnog tako i sadržajnog statusa) finansijsko-organizacionog konteksta, konstante identiteta, koji se vrlo dinamično razvijao, sazrevajući poput ličnosti iz sezone u sezonu”, prve su rečenice Mirjane Bajić, istoričarke umetnosti, povodom izložbe minijatura koja je održana od 17. do 31. XII 2013. u galeriji Singidunum u Beogradu.

Većina današnjih šefova država uživa u raskošnim rezidencijama i palatama i gleda svet sa visine kroz zatamljena stakla svojih automobila ili skupocenih naočara. Većina, ali ne i predsednik Urugvaja Hose Muhika, koji se odrekao udobnosti predsedničke palate u Montevideu i pretvorio je u prihvatilište za beskućnike.