(Ne)maštovitost i hiperprodukcija u Holivudu

Submitted by Marko Bogdanović on 07/02/2014 - 17:03

1 (Ne)maštovitost i hiperprodukcija u Holivudu

U filmskoj industriji odavno je prisutan trend ponavljanja. Sve češće se uz nova filmska ostvarenja koja nam dolaze iz SAD-a vezuju reči „prikvel” (nastavak koji se hronološki nalazi pre prvog dela), „sikvel” (nastavak), „rimejk” (film baziran na nekom ranijem ostvarenju) i „ribut” (ponovno pokretanje franšize). Ove godine se u bioskopima očekuju dva filma o Herkulu, nastavak „Spajdermena”, najavljene su čak tri adaptacije Petra Pana, a uskoro bi trebao da se pojavi i nova verzija „Godzile”. Iako je ova pojava sada primetnija nego ranije, ona nikako nije nova. Režiseri i producenti odavno pribegavaju ovim postupcima iz različitih razloga.

U Holivudu se sve vrti oko novca, tako da se profit nameće kao najlogičnije objašnjenje za repeticiju. Na listi 50 ostvarenja sa najvećom zaradom u bioskopima, čak 34 su nastavci, stoga režiseri i producenti koriste oprobanu formulu da bi zaradili. Snimanje nastavaka izgleda kao igranje na sigurno, jer postoji već utvrđena ciljna grupa, te je i promovisanje filma lakše, nasuprot novoj priči. Retko ko se usudi da rizikuje sa originalnim scenariom, jer publika često nije voljna da pruži šansu nečem novom. Režiser Ves Krejven, autor „Strave u Ulici brestova”, planirao je da taj kultni horor bude samo jedan film, međutim, pritisci filmskog studija doveli su do toga da franšiza danas broji čak devet naslova (nijedan nije ponovio uspeh prvog). Mada se veliki broj gledalaca žali na „štancovanje” brojnih nastavaka raznih franšiza, brojke na blagajnama govore u prilog teoriji igranja na sigurno.

Češće nego nastavci, na nedostatak kreativnosti asociraju „rimejkovi” i „ributovi”. Jednostavno, kada scenaristi i režiseri naiđu na „blokadu” oni uglavnom posegnu za nečim što je „sigurica”. Nova izmaštavanja starih priča sigurno će privući pažnju, a materijala nikad ne fali. Međutim, skoriji pokušaji da se ponovo proda ista priča mahom su bili bezuspešni. Neki su promašili poentu originala (nova „Keri”), dok su neki jednostavno prosečni („Totalni opoziv”). Forsiranje 3D efekata svakako ne može da zameni kvalitet, ma koliko se autorima činilo suprotno.

3 (Ne)maštovitost i hiperprodukcija u Holivudu

Ipak, ovo nije uvek slučaj, niti je to pomodarstvo. U stvari, neki jako kvalitetni filmovi bili su rimejkovi, a mnogi to nisu ni naglašavali. Može se primetiti razlika. Razlog savremenog posezanja za starim filmovima „vuče” na želju da se, već na početku, stvori sigurna publika. To su obožavaoci prvobitnog naslova, koji će svakako pohrliti da pogledaju modernu verziju. Srž kvalitetnog rimejka treba da bude svež pogled na priču, koji bi možda popravio prvobitne brljotine, kao i korišćenje novih tehnoloških mogućnosti zarad adekvatnog tretmana koji ranije nije bio moguć (povod za mnoge rimejkove u 20. veku). Popularni „Skarfejs” Brajana de Palme je rimejk istoimenog ostvarenja iz 1932. „Stvar” (The Thing) važi za jedan od najboljih i najznačajnijih horor filmova svih vremena, ali malo je poznato da je taj film Džona Karpentera  u stvari baziran na filmu „Stvar s drugog sveta” iz 1951. Primera je mnogo, a oni potvrđuju da ovaj metod nije nužno loš, naprotiv. Ključna razlika između dobrih i loših „repriza” jeste povod za njihovo postojanje. Ukoliko je to isključivo profit, kvalitet najčešće opada. Naravno da su svi ljudi u „industriji” motivisani zaradom, ali kada ona nije jedini pokretač, kvalitet konačnog proizvoda je viši.

4 (Ne)maštovitost i hiperprodukcija u Holivudu

Čini se da su danas sve dobre ideje iscrpljene i da originalnost više ne postoji. Smatram da to nije tačno. Ona postoji i ogleda se u kvalitetnom kombinovanju postojećih elemenata i ideja zarad stvaranja nečeg svežeg. U ovom vremenu hiperprodukcije i konzumerizma i dalje se nađe poneki sjajan film na „velikoj sceni”, a američki nezavisni filmovi često uspevaju da se izdignu iznad mediokritetstva „mejnstrima”. Kinematografije širom sveta stvaraju kvalitetne filmove uprkos učestalom mišljenju da kvaliteta više nema, i, mada postoje česte oscilacije, sedma umetnost će uvek imati nešto novo da ponudi istinskim poštovaocima.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: