Nastanak i učvršćenje reformacije

Submitted by Goran Popović on 04/02/2013 - 00:14

delimooo

Žan Delimo je rođen 18. juna u Francuskoj,  u gradu Nantu. Ovaj francuski istoričar posebno se bavio društvenom istorijom, istorijom mentaliteta, istorijom Rimokatoličke crkve i protestantske reformacije. Autor je velikog broja dela vezanih za navedene teme i veći broj istih nam je dostupan na srpskom jeziku. Bio je profesor istorije religioznih mentaliteta  na francuskom univerzitetu, u periodu od 1975. do1994. godine, kao i član francuske akademije (Académie des inscriptions et belles-lettres). Neka od njegovih najznačajnijih dela su : Nastanak i učvršćenje reformacije (1965), Rimokatilicizam između Lutera i Voltera (1971), Greh i strah, Strah na Zapadu, Civilizacija Renesanse.


Ova monografija Žana Delimoa, kako sam autor navodi, se prvenstveno bavi reformacijom koju je pokrenuo nemački duhovnik Martin Luter. Delimo tvrdi da je protestanizam stavljao naglasak na 3 glavne doktrine : opravdanje verom, sveopšte sveštenstvo (iz sveopšteg sveštenstva potiče pravo na slobodno ispitivanje jevanđelja), nepogrešivost biblije i samo nje. Takva teologija je udovoljavala verskim potrebama onog vremena, što se vidi po samom njenom širenju i rasprostranjenosti. S obzirom na to da mu je nedostajalo prostora da u delo uključi i razmotri i katoličku protivreformaciju, ova knjiga na neki način predstavlja prvi tom jednog dela, od kog drugi nosi naziv Katolicizam između Lutera i Voltera

Monografija poseduje jasan kritički aparat i može je koristiti šira čitalačka publika. Delo je podeljeno na tri knjige. U njima su krajnje opširno navedeni svi izvori i literatura koju je autor koristio, a takođe i svi izvori relevantni za temu kojom se bavi. Složeni su po različitim kriterijumima : po zemljama iz kojih potiču, autorima i temama. Na primer svi izvori i studije koji potiču iz Francuske, svi izvori koji se bave pokretom Žana Kalvina i tako dalje. Sami izvori i literatura su jako raznoliki : to su razni crkveni ukazi, crkvene bule, rasprave i istorijski časopisi.

Drugom knjigom počinje priča o samom značenju pojma reformacije, uzrocima, crkvenim i poličkim prilikama njenog nastanka, njenim glavnim predstavnicima širom evrope, njenom širenju, kao i o poteškoćama i reakcijama protivreformacije. Autor navodi da je reformacija bila verska reakcija na jednu veliku kolektivnu strepnju. Stogodišnji rat, crna kuga, oskudice, ludilo Karla VI, rat dveju ruža, husitski ratovi, sve veća opasnost od Turaka - sve su to bili dogadjaji koji uzdrmali i pomeli duh ljudi. Ljudi su imali nemirnu savest i osećali su se grešnima, strah je vladao njima. Tu je na scenu stupalo Luterovo opravdanje verom, dok im je govorio : „prestanite da mučite sebe! Bog nije neki strogi sudija, nego saosećajni otac. Ma šta radili , jeste i ostaćete grešnici celoga života. Ali, ako verujete u Iskupitelja, već ste spaseni. Imajte poverenja !”  Takodje je prikazana borba za stvaranje sveobuhvatnog sveštenstva , gde je izmedju ostalih, jedna od poznatijih, borba češkog reformatora Jana Husa protiv crkvenog sistema. Iako je spaljen i protih njegovih sledbenika su vođeni krstaški ratovi, na kraju je koncil u Bazelu morao utrakvistima da dopusti pričešće u dvostrukom obliku.

Poslednju, treću knjigu čine različite rasprave i tumačenja, kako ključnih figura reformacije tako i njenih neposrednih uzroka i posledica. Na primer, Fridrih Engels tumači reformaciju sa strogo materijalističkog stanovišta i ekonomskih uzroka : „Čak i u takozvanim verskim ratovima u XVI veku, po sredi su pre svega bili materijalni interesi sasvim stvarnih klasa, i ti su ratovi bili klasne borbe, baš kao i unutrašnji sukobi koji su se kasnije odigrali u Engleskoj i Francuskoj. To što su u ono vreme te klasne borbe imale prepoznatljive religijske oznake, to što su interesi, potrebe i zahtevi svake klase bili prikriveni pod plaštom religije, ništa ne menja i lako se da objasniti okolnostima onoga doba.” Dalje se govori o velikom broju sličnosti reformacije i protiv reformacije. Tako nijedna strana nije imala poverenja u pozorište i zabranjivale su svako umetanje drame u službu, propisivali su slične zakone protiv raskoši, nameravali su da stanovništvo navedu da nauči teološke osnove vere, stvorene su obavezne nedeljne škole u kojima su deca učena osnovnim istinama hrišćanstva, pa čak je bilo i izvesnih sličnosti u pogledu verske muzike.

Protestantska reformacija je bila značajan pokret koji je ostavio dubokog traga i posledica u hrišćanskoj evropi. Pokret je značajno uticao na obrazovanje novih, ne samo crkvenih, već poličkih i društvenih prilika koje su vidljive i dan danas. Autor, kako sam navodi, je nameravao da, koliko je bilo moguće, prikaže obe reformacije. Ali njegova ideja je bila da prikaže kako su ove suparničke reformacije bile međusobno slične po metodama i poteškoćama koje su se našle pred njima. Stoga,ova knjiga ima za cilj da pokuša da premosti viševekovni jaz i neslaganja ova dva pokreta, bazirajući se ne na njihovim razlikama, kao sto je često bio slučaj, već na onome sto ih je spajalo i povezivalo.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo materijala ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: