Mauzolej jugoslovenskih vojnika u Olomoucu

Submitted by Aleksandar Mili... on 04/11/2016 - 09:21

mauzoleum1

Za prostor Republike Češke vezuju se izuzetno potresni trenuci u srpskoj istoriji.  Spomen kosturnica u Jindrihovicama je svakako, najveći svedok događaja od pre 100 godina. Naravno ovo nije jedino mesto u Češkoj gde se možemo pokloniti našim precima. Jedan od poznatijih obeležja je Mauzolej jugoslovenskih vojnika u Olomoucu. Dosta spomenika koji se nalaze van teritorije Srbije nalaze se u jako lošem stanju. Posebno se to odnosi na spomen obeležja u Češkoj.

Mauzolej jugoslovenskih vojnika u Olomoucu je kosturnica urađena u neoklasičnom stilu. U njoj se nalaze ostaci 1188 jugoslovenskih vojnika koji su nastradali u Velikom ratu. Kompleks je sagrađen 1926. godine u parku Bezručove sadi, inače istorijskom centru Olomouca. Grad se nalazi u Češkoj. Dizajner kapele bio je Hubert Aust. Za spomenik kulture proglašen je 3.maja 1958. godine

Kosturnica je dimenzija 14 x 7 metara. Kao što je pomenuto, u njoj se nalaze ostaci 1188 vojnika koji su mahom preminuli u vojnoj bolnici u Olomoucu. Kapela je visoka 11 metara. Krasi je kupola na vrhu. Ulaz kapele nalazi se iza 12 stubova koji su urađeni u dorskom stilu. Dva reda stepenika vode sa dve strane do kapele. Na ulazu ispisan je epigraf na češko-srpskom jeziku:

                                         „Vernost za vernost – Ljubav za ljubav“

Upečatljiv deo ovog mauzoleja nalazi se iznad ulaza u kosturnicu. Tu je portal sa likom ožalošćene žene. Dominiraju grbovi Kraljevine SHS i Čehoslovačke. A u kapeli, mošti se čuvaju u malim drvenim sanducima.

mauzoleum

Mauzolej je u jako lošem stanju, stoga nije otvoren za javnost. Oštetili su ga vandali i huligani, ali i trag vremena. Oštećene su freske urađene u vizantijskom stilu. Napadom varvara uništen je određen broj drvenih sanduka, a istovremeno su odneti ostaci pojedinih vojnika. Kako se to ne bi više ponovilo, kapela je 1990. godine zazidana. Upravo ovaj potez tadašnjih čehoslovačkih vlasti spasio je kosturnicu od potpunog uništenja. Naime, 1997. godine ovaj grad je bio pogođen katastrofalnim poplavama. Da kosturnica nije bila zazidana, savim sigurno bi posmrtni ostaci vojnika unutar nje bili zauvek izgubljeni.

Prvi pokušaj obnove bio je 1990. godine, sa vlasnikom kapele, tadašnjom Jugoslavijom. Ali, kao što je poznato, Jugoslavija se raspala u krvavom građanskom ratu, pa su razgovori prekinuti. Pre desetak godina, Srbija je pokušala obnovu ovog spomenika zajedno sa Slovenijom kao sukcesorom. Očekivalo se da će obnovu pomoći evropski fondovi i Ministarstvo kulture Češke. Ali, po oceni Evropske Unije, imovinska prava nisu rešena, te je kompletan projekat obustavljen. Spomenici koji podsećaju na žrtve iz Prvog svetskog rata, u Češkoj se nalaze i u prestonici Pragu i Jindrihovicama. Na teritoriji Slovačke postoje spomen obeležja u Trenčinu, Čalovu itd.

mauzoleum2

Objektivno, da bi se očuvali spomenici kulture Republike Srbije širom Evrope i Afrike neophodno je što pre pokrenuti razgovore o njihovom obnavljanju. Ovo se pre svega odnosi na spomenike u Češkoj. Dobar model, mogao bi da predstavlja ugovor koji naša zemlja ima potpisan sa Slovačkom i Rusijom. Po tim ugovorima, mi smo se obavezali da ćemo održavati njihova groblja u Srbiji, a oni da će voditi brigu o našim spomenicima. Na tlu Slovačke postoje groblja u Velikom Međeru, Dunavskoj Adi, Šamorinu gde je ukupno sahranjeno oko 8 hiljada srpskih boraca iz Velikog rata. U Velikom Međeru je groblje sa čak 5153 Srba. Nažalost, postoje vojnička groblja gde se i danas ne zna tačan broj poginulih vojnika Kraljevine Srbije. Ona se nalaze u Trnavi, Ilavi, Žilini, Komarnu, Šamorinu i Banskoj Bistrici, gde su inače bili logori masovnog stradanja Srba.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: