Mačke nas vole, samo ih briga da nam to kažu

Submitted by kolarski on 02/12/2013 - 00:59

1 Mačke nas vole, samo ih briga da nam to kažu

Posle mnogobrojnih studija koje otkrivaju toplu vodu ili nas zasmejavaju, evo jedne, koja samo naizgled spada u te dve kategorije. Naime, istraživači sa Univerziteta u Japanu i dalje ne znaju koji je to mehanizam koji vezuje vlasnike mačaka za njihove ljubimce i ljubimice. Iako ne treba pomisliti da je vezanost koju vlasnici mačaka osećaju za svoje ljubimce išta manja nego ona koju osećaju vlasnici pasa, kako se tačno vlasnici vezuju za mačke ostaje nepoznanica. Ipak, tu studiji nije kraj.

Pored ovoga, istraživači Atsuko Saito i Kazutaka Shinozuka došli su do još dva zaključka: mačke prepoznaju glas svog vlasnika i, kako se ispostavlja, one su same odlučile da će biti pripitomljene pre oko devet hiljada godina. Ali, da krenemo redom.

Studiju, koju je tim naučnika objavio u časopisu Animal Cognition, započeli su pitanjem da li je mačke uopšte briga i da li prepoznaju glas svog vlasnika. Često se kaže da mačke briga sa kim su, već da im je važno samo gde su, jer štite teritoriju. Ni to nije potpuno tačno, jer mačke mnogo intenzivnije nego psi reaguju na promenu energije i odnosa među svojim ukućanima, i u skladu sa tim menjaju svoje ponašanje. U studiji su došli do zaključka da mačke veoma dobro prepoznaju glas svog vlasnika. Nakon što su ostavljene same u kući, mačkama su puštani snimci glasova drugih ljudi, a među njima i njihovog vlasnika ili vlasnice. Svi mali predatori su bez greške prepoznavali pravi glas, pokazujući to malim pokretima tela, poput pokreta ušiju, glave, širenja zenica na poznat zvuk. Ipak, ovo je tek jedan deo studije.

Iako su mačke reagovale na glas vlasnika, one nisu učinile ama baš ništa drugo sem puke registracije: „Da, to je moj vlasnik, čujem ga.”, što je ponašanje dijametralno suprotno ponašanju psa. Zašto je to tako, odgovaraju Saito i Shinozuka. Kako genetska istraživanja tvrde, današnje domaće mačke, koje mi većinom imamo, potiču od divlje vrste Felis silvestris koja se srela sa ljudima prvi put pre otprilike devet hiljada godina. Nasuprot psu, koga je čovek uzeo iz prirode, mačke su prilazile ljudskim naseljima same zbog ogromnog broja miševa i drugih glodara oko njihovih useva i skladišta, zbog promene načina života i rada prelaskom na poljoprivrednu proizvodnju. Zapravo, tada nije bilo nikakve potrebe da mačke uče ikakve komande, niti da prepoznaju nečiji glas. One su pripitomile same sebe, a kroz vreme naučile i da prepoznaju glasove.

2 Mačke nas vole, samo ih briga da nam to kažu

Felis silvestris

I za kraj, iako se ne treba previše udubljivati da bi bila jasna velika razlika između pasa i mačaka i njihovog porekla, jedna studija iz 2010. godine pokazuje da postoje razlike i između ljudi koji više vole pse, odnosno mačke. Kako stvari stoje, velika većina ljudi je naklonjenija psima nego mačkama, a isto tako više ljudi ima izrazitu averziju prema mačkama, dok je broj onih koji takva osećanja gaje za pse jedva 2 %. Studija uočava obrazac prema kome su vlasnici pasa druželjubiviji, otvoreniji, ali i konzervativniji u odnosu na nove ideje i poglede nego vlasnici mačaka, koji su introvertnije i samostalnije osobe. Na nama je da verujemo ili ne u ovu studiju, a svakako da averzija prema životinjama nikako ne sme da pređe u mržnju. Ljubav prema ljubimcu oplemeni svačiji život, jer „bez ljubavi prema životinji, deo ljudske duše ostaje zauvek neprobuđen.”Anatol Frans.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: