Katarina Vit: Karmen na ledu koja je zadivila svet

Submitted by Aleksandar Mili... on 18/01/2015 - 14:59

Umetničko klizanje je jedan od najpopularnijih zimskih sportova. U istoriji su najzapaženije rezultate beležili mahom sovjetski tj. ruski klizači. Ipak, osamdesetih godina prošlog veka, svojom lepotom, gracioznošću na ledu, prelepom figurom i fenomenalnim nastupima neizbrisiv trag je ostavila Katarina Vit.

Vitova je rođena 3. decembra 1965. godine u Stakenu, u Istočnoj Nemačkoj. Po ostvarenim rezultatima, Katarina Vit se opravdano svrstava među najuspešnije i najbolje klizačice svih vremena. Ona je nastupala za klub „Karl Marks Štad” iz Istočne Nemačke. Od 1977. godine, njen trener je Juta Мiler. Vitova je trenirala šest dana u nedelji, ponekad sedam sati dnevno, od kojih je gotovo polovinu provodila u uvežbavanju obaveznih figura. Izuzetna predanost radu samo govori koliko je Katarina Vit bila usredsređena na budućnost i koliko je želela da rezultatima ostavi zapažen trag u klizanju. Uspela je!

Prvo značajnije iskustvo nemačke klizačice u amaterskim vodama desilo se na Evropskom prvenstvu 1979, kada je imala samo 14 godina. Zauzela je simbolično 14. mesto. Prvi put u karijeri na podijumu se našla tri godine kasnije, kada je i na кontinentalnom i na svetskom šampionatu osvojila srebrnu medalju. Može se bez dileme konstatovati da je od 1983. do 1988. godine Katarina Vit bila neprikosnovena u ženskoj konkurenciji. U navedenom periodu je osvojila zapanjujućih 16 zlatnih medalja i jednu srebrnu na internacionalnim takmičenjima. Olimpijska prvakinja je bila dva puta (1984. u Sarajevu i 1988. u Kalgariju), četiri puta šampionka sveta (1984, 1985, 1987, 1988) i šest puta uzastopno prvakinja Evrope (1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988). Osvojila je i prvenstvo Kanade (1984), dok je tri puta bila najbolja na japanskom „Gran Priju” (1983, 1987, 1988). U periodu od 1981 do 1988 bila je osam puta uzastopno šampionka Istočne Nemačke. Jedino takmičenje u zlatnom periodu karijere Katarine Vit na kom je učestvovala a nije osvojila najsjajnije odličje bilo je Svetsko prvenstvo 1986. godine. Karmen, koju je Katarina Vit izvela na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine, ušla je u anale svetskog klizanja. Po ovoj izvedbi je godinu dana kasnije snimljen film „Karmen na ledu” u kojem je igrala Vitova.

Ona 1988. godine započinje profesionalnu karijeru sa Brajanom Boitanom (takođe olimpijskim šampionom). Turneja po Americi je trajala 3 godine. Njihov šou „Klizanje – Vit i Boitano” je bio toliko uspešan da je njujorški Medison Skver Garden prvi put u 10 godina bio rasprodat zbog jedne klizačke manifestacije.

Amaterskom klizanju se Katarina Vit nakratko vraća 1994. godine. Na nacionalnom prvenstvu, sada ujedinjene Nemačke, zauzela je drugu poziciju. Na Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu iste godine nije ostvarila zapažene rezultate.

Kako na ledu, Katarina je pažnju javnosti imala i van njega. Poseban fokus javnosti izazvale su gole slike nemačke klizačice, objavljene u decembarskom izdanju „Plejboja” 1998. godine. Ovo je bio drugi najtiražniji broj časopisa koji je rasprodat u rekordnom roku. O slikanju za „Plejboj” Vitova je rekla da joj nijednog trenutka nije bila namera da pošalje slike „slatke, lepe, ledene princeze”, već da svojim angažmanom promeni percepciju i mišljenje običnih ljudi koje postoji o razgolićavanju za naslovne strane.

Katarina Vit je osvojila i mnogobrojne nagrade. Čitaoci časopisa „Mladi svet” su je 1984. godine izabrali za sportiskinju godine u Istočnoj Nemačkoj. Iste godine je dobila Patriotsku medalju Istočne Nemačke. Olimpijsko priznanje Međunarodnog Olimpijskog Komiteta dobila je 1988. godine. U čast Katarine Vit i njene pobede na OI u Kalgariju (1988), Severna Koreja je izdala minijaturne listove sa tri velike slike Vitove na ledu. Magazin „Tajm” ju je nazvao najlepšim licem socijalizma.

Za ulogu u filmu „Karmen na ledu” dobila je nagradu Emi 1990. godine. Magazin „Pipl” ju je dve godine zaredom (1991, 1992) uvrstio među 50 najlepših ljudi na svetu. Nagrada „Zlatna kamera” za olimpijski povratak uručena joj je 1994. Tokom 1995. godine na adresu lepe Nemice su stigla još dva priznanja, nagrada „Džim Torp” i obaveštenje da je primljena u Hol slavnih svetskog klizanja, što se smatra jednim od najvećih i najznačajnijih priznanja u svetu sporta.

Po mišljenju „Američkog istraživačkog instituta” 1999. godine je proglašena za sportiskinju godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Svetsku poslovnu nagradu je dobila 2004, da bi godinu dana kasnije bila uključena u „Kuću slavnih” međunarodnog ženskog sporta.

„Narodna opservatorija” u Drebahu otkrila je asteroid 2000 SF45, i nazvala ga po Katarini Vit (zvanično, asteroid to ime nosi od 2005). Od značajnijih priznanja izdvaja se nagrada Oskar za životna dostignuća, koja joj je dodeljena 2007. godine.

 INTERNACIONALNA KARIJERA

NACIONALNA PRVENSTVA

Godina

Olimpijske

 Igre

 Svetsko

prvenstvo

Evropsko

prvenstvo

Gran Pri

Kanade

NHK

trofej

 Istočna

 Nemačka

 Nemačka

1979

 

 

 14

 

 

 3

 

1980

 

 10

 13

 

 

 2

 

1981

 

 5

 5

 

 2

 1

 

1982

 

 2

 2

 

 

 1

 

1983

 

 4

 1

 

 1

 1

 

1984

 1

 1

 1

 1

 

 1

 

1985

 

 1

 1

 

 

 1

 

1986

 

 2

 1

 

 

 1

 

1987

 

 1

 1

 

 1

 1

 

1988

 1

 1

 1

 

 1

 1

 

1994

 7

 

 8

 

 

 

 2



Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: