Robert De Niro, Ijan Mekelen, Kejt Vinslet, Samjuel L. Džekson, Ben Stiler, Patrik Stjuart, Denijel Redklif, Orlando Blum, Dejvid Bouvi, Vini Džons... Malo je serija koje mogu da se pohvale ovako kvalitetnim "gostujućim zvezdama". Poznata i priznata imena u epizodnim ulogama nisu i jedina stvar koja bi trebalo da vas privuče da pogledate ovu komediju.
Nastala u ko-produkciji BBC-ja i HBO-a serija Extras (Statisti) se sastoji od dve sezone od po 6 epizoda koje su originalno prikazivane 2005. i 2006. godine, plus jedan božićni specijal koji je emitovan godinu dana kasnije. Serija je proistekla iz saradnje engleskih komičara Rikija Džervejsa i Stivena Merčanta koji su se pre toga proslavili serijom The Office. Za razliku od The Office-a koji je pripadao takozvanom žanru mockumentary-ja, Extras je sitkom. Glavni lik je Endi Milman u tumačenju Rikija Džervejsa. Njegov san je da postane glumac, i zbog tog sna napustio je svoj bankarski posao, ali mu dobijanje značajnijih uloga izmiče i uspeva samo da statira u različitim produkcijama, gde i nailazi na gorepomenute poznate glumce. Neuspeh dolazi kako zbog nekompetentnosti njegovog menadžera Derena Lamba (Stiven Merčant) tako i zbog okolnosti koje mu često ne idu na ruku, a koje i sam Endi pogoršava svojom netaktičnošću i ciničnim i nepristojnim komentarima. Ešli Džensen glumi Megi Džejkobs, Endijevu prijateljicu koja takođe radi kao statista i čije nesnalaženje u društvu i odsustvo suptilnosti, više odmažu Endiju nego što mu pomažu. Endi ipak dolazi do svojih pet minuta slave tumačeći glavnu ulogu u seriji When the Whistle Blows koju je sam i osmislio ali dok serija ima uspeha kod publike nema toliko kod kritike i Milman shvata da serija ali i popularnost koja ide sa njom nisu onakvi kakve ih je zamišljao. Endi i Megi su osobe sa brojnim manama, ali su u suštini dobrodušni. I ako često dolaze u apsurdne situacije, njih dvoje ipak deluju kao pravi ljudi koje možemo da razumemo ali i saosećamo sa njima, a ne samo kao preuveličani, fiktivni likovi.
U svakoj od epizoda gostuje jedna ili više ličnosti, poznatih iz filmova ili sa televizije, koji praktično glume parodije samih sebe. Neko sa više neko sa manje uspeha, ali opet izuzetno je primamljivo videti zvezde u takvim ulogama. Džervejs i Merčant su odradili dobar posao na pisanju epizoda, humor je odličan, urnebesan, povremeno oštar i bezobziran a serija je ujedno i društvena satira, kritika šoubiznisa, želje za slavom i frustracija koje iz toga prozilaze, samoživosti ali i nespretnosti u interakciji sa drugim ljudima. Biće tu i tužnih momenata i ti dramski momenti su dobro implemetirani. Za razliku od humorističkih serija koje ne znaju kada da stanu (kao što je uostalom i slučaj sa američkom verzijom The Office-a) Extras ima mali broj epizoda koje će zagriženiji od nas pogledati za jedno popodne. S jedne strane to može da se posmatra i kao jedan od kvaliteta ove serije jer priča i situacije nisu razvučeni do iznemoglosti, ali s druge strane kada zavolite seriju 13 epizoda će biti malo.
U jednoj od mudrijih odluka domaćih televizija serija Extras je u par navrata bila prikazivana i u Srbiji, ali i to je tada bila medveđa usluga TV publici jer je serija uglavnom emitovana u nepovoljnim terminima. Ako ste upoznati sa humorom Rikija Džervejsa, takođe i Stivena Merčanta, znate šta vas čeka, humor koji će udarati na mnoge tabu teme, povremeno suptilno a češće direktno u lice, povremeno nelagodno ali uvek i smešno. Ako pak niste, možda je vreme. Serija se, verovatno je, neće svakome svideti ali svakome je vredi preporučiti.