Onaj ko bude imao ovaj dijamant, imaće i svet, ali i sve njegove nesreće. Samo Bog, ili žena, mogu ga nositi mirne duše.
Dijamant Kohinor je pronađen u indijskoj pokrajini Andra Pradeš. Istovremeno je pronađen i dijamant-blizanac Darja-je Nor, što znači more svetlosti. U prevodu sa persijskog Koh-i-Nor znači planina svetlosti. Ovaj dijamant izaziva pažnju javnosti zbog svoje veličine, ali i brojnih legendi koje ga prate. Kohinor je dijamant od 105,6 karata, mase 21,6 grama. Vrlo često je ovaj dijamant bio ratni plen i simbol pobede.
Prema legendi, Kohinor je najstariji dijamant na svetu. To je dijamant čija se istorija može najdalje pratiti, iako postoje indicije i informacije da je jedan drugi dijamant iz Indije (The Briolette of India) stariji od Kohinora. Najstariji mit datira od pre 5000 godina, kada se pominje divovski dragulj, ali, naravno, ne postoji način da se taj mit dokaže. Zato preovladava teza da je Kohinor dijamant iz rudnika Kolur, u pokrajini Andra Pradeš u Indiji.
Prve informacije o ovom dragulju pojavljuju se u „Baburnami”, memoarima Babura, prvog mogulskog vladara Indije, 1304. godine, kada ga je sultan Ala-Ud-Din Haldži spomenuo indijskom radži. Ala-Ud-Din Haldži je bio vladar Delhija od 1285. do 1316. godine. Nešto kasnije, Kohinor je bio deo dekoracije Paunovog trona u Delhiju. Konkretno, on je bio deo paunovog oka. Prvi mogulski car Babur je zapisao da je vrednost dijamanta tolika da on može da nahrani čitav svet za dva i po dana. Carevi su bili ponosni na njegovu raskošnost i lepotu, ali ga nisu često iznosili iz riznice, plašeći se prokletstva. Jedan od retkih koji je to učinio bio je šah Džahan, graditelj Tadž Mahala. Prokletstvo dragulja je stiglo nesrećnog vladara. Njegov sin Aurangzeb ga je zbacio sa vlasti i zatvorio u ćeliju sa samo jednim prozorom. Nedaleko od prozora je postavio veliki dragulj, pa je tužni šah samo u njegovom odblesku mogao da vidi veličanstveni Tadž Mahal, spomenik voljenoj Mumtaz Mahal. Dijamant 1739. godine prelazi u vlasništvo persijskog kralja Nader-šaha (Nader Koli Beg) koji je osvojio indijsku prestonicu. Legenda kaže da je haremska kurtizana odala Nader-šahu da se dijamant nalazi u turbanu mogulskog vladara. Tokom jedne proslave Nader-šah je predložio mogulskom vladaru da zamene turbane, što je ovaj prihvatio. U to vreme se razmena turbana smatrala gestom večnog bratstva i prijateljstva, dok bi odbijanje bio gest najteže uvrede. Kada se konačno dokopao dijamanta, persijski kralj Nader je od sreće uzviknuo: „Kohinor!” Od tada dragulj nosi ovo ime. U posedu afganistanskog kralja Ahmad šaha Duranija Kohinor je završio 1747. godine, posle ubistva Nader-šaha. Kada je britanska imperija 100 godina kasnije regiju pripojila sebi, dijamant je 1849. godine završio u posedu britansko-istočnoindijske kompanije kao ratna odšteta. Prošlo je godinu dana, i 3. jula 1850. godine Kohinor je postao vlasništvo britanske krune i tadašnje kraljice Viktorije. I danas je dijamant u vlasništvu britanske krune. Iako se Kohinor smatra najstarijim draguljem, objektivno gledano, istorijski dokazi o njegovom postojanju postoje za prethodna tri veka.
Javnost je prvi put imala prilike da vidi Kohinor na Svetskoj izložbi u Hajd Parku u Londonu 1951. godine. Tada je dopisnik „Tajmsa” zapisao: „Kohinor je u ovom trenutku zasigurno kruna cele izložbe. Izgleda da za njega postoji nekakvo misteriozno interesovanje, a sada, kada se toliko uložilo u njegovu zaštitu i inspekciju, rulja je sve veća, dok policajci smešteni na dva ulaza imaju velike probleme prilikom smirivanja nestrpljive mase. Tokom jučerašnjeg dana, u redovima punih nekoliko sati nije bilo manje od dvestotinjak ljudi koji su čekali da ih prime, a ipak, uprkos svemu, dijamant ne uspeva da zadovolji. Bilo zbog nesavršenog reza ili poteškoće u efikasnom iskorišćavanju svetlosti, bilo zbog nepokretnosti samog dragulja, koji bi trebalo da se rotira oko svoje ose, tek samo maleni broj posetilaca uspeva da uhvati briljantne obrise koje dragulj reflektuje kada se gleda iz određenog ugla.”
Razočaranost izgledom dijamanta bila je česta, pa je zbog toga 1952. godine, uz nadzor princa Alberta, Kohinor u Amsterdamu izrezan sa tadašnjih 186,06 karata na sadašnjih 105,602. Ovo je učinjeno kako bi se dijamantu povećao sjaj. Ni posle ove korekcije princ Albert nije bio zadovoljan. Posle smrti kraljice Viktorije, Kohinor je ugrađen u dijamantnu krunu kraljice Aleksandre kojom je krunisana u trenutku kada je presto preuzeo njen suprug kralj Edvard VII, sin kraljice Viktorije. Kraljica Aleksandra je, ujedno, bila prva kraljica koja je nosila ovaj dijamant u sklopu krune. Ta tradicija je nastavljena i kasnije.
Dijamant prati verovanje da nosi prokletstvo. Naime, to prokletstvo pogađa isključivo muškarce, a žene ne. Svaki muškarac koji ga je posedovao ili je izgubio presto ili ga je zadesila neka tragedija. Kraljica Viktorija je bila prvi monarh kog nije stiglo prokletstvo Kohinora. Od tada je dragulj u vlasništvu engleske kraljice i nikada više ga nije nosio muški vladar.
Danas, Kohinor je predmet sporenja Velike Britanije i Indije koja traži da se dijamant vrati u Delhi jer je nezakonito oduzet. Indija je vrlo glasno iznela taj zahtev kada je kraljica Elizabeta II 1997. godine došla na proslavu pedesetogodišnjice indijske nezavisnosti. Šesnaest godina kasnije, 21. februara 2013. godine, britanski premijer Dejvid Kameron je bio u službenoj poseti Indiji. Tom prilikom je izjavio da Kohinor neće biti vraćen.
