Dan kada je kvalitet filma nestao

Submitted by Marina Vuković on 15/03/2015 - 15:55

Kao strastveni ljubitelj filmova, trudim se da i dalje pratim nova holivudska ostvarenja i da ne izgubim nadu da će mi makar neko dati podsticaj da verujem kako će snimiti novo umetničko delo, vredno divljenja i naše pažnje. Nažalost, polako gubim nadu. Da li možete da me krivite zbog toga?

Koliko puta me zavara tuđe mišljenje: „Brilijantno umetničko delo... Opšte oduševljenje... Sofisticiran i zabavan film… Smešan, ali kvalitetan… Kritičari su ga nazvali filmskim čudom, vredi pogledati… ” Kao i obično, naivno se prevarim. Srećna i puna očekivanja odem u bioskop, drhtavim rukama kupim kartu i nadam se užitku kakav su imali i oni koji su ga toliko hvalili. Kada se film konačno završi, mučno izađem iz sale puna besa, posmatram ostale tmurne face i obećam sebi da više nikada neću ići u bioskop, niti ću se oslanjati na tuđi ukus. Nažalost, vrlo brzo me neko opet zavara, i tako upadam u začarani krug razočaranja i poricanja. Potiskujem ono toliko očigledno, a to je da se danas prave samo loši filmovi.

Davno je Alfred Hičkok rekao da je film dobar onda kada opravda cenu večere, karte za bioskop i bejbisiterke. Kada ste poslednji put zaista osetili da je film bio vredan vaše pažnje i odlaska u bioskop?

Volim osećaj kada film probudi u meni emocije, da posle dva sata potpune pažnje osetim kako mi navire želja da promislim o temi i da o njoj sa nekim prodiskutujem. Nažalost, danas je teško da vas film natera da osetite bilo kakvo zadovoljstvo, jer se često događa da shvatite kako ste, zapravo, uzaludno potrošili dva sata.

Verujem da će se mnogi složiti da su u ponudi sve gori i gori filmovi. Šta je sa onim vremenom kada je bio bitniji kvalitet, a ne kvantitet? Kada su ljudi imali priliku da pogledaju manje filmova nego danas, ali su ti filmovi zaista bili cenjeni. Moja baka zna napamet svaku izgovorenu rečenicu lepe Skarlet O’Hara iz čuvenog filma „Prohujalo sa vihorom”. Divila se vatrenom govoru Čarlija Čaplina u filmu „Veliki diktator”. Kao i ostale devojke, četrdesetih godina je i ona bila zaljubljena u Klerka Gebla i mesecima je željno iščekivala da sa svojim drugaricama ode u bioskop i uživa u novom holivudskom ostvarenju. Silno je patila zbog nesrećne ljubavi između Rika i Isle u svima nam poznatom filmu „Kazablanka”. Kada je sve to nestalo? Kada su filmovi postali bezvredni? Kada je Holivud prestao da se trudi da oduševljava publiku i da se zadovoljava filmovima veoma lošeg kvaliteta koji ostvaruju veliku zaradu, ali izazivaju veliko razočaranje kod nas, gledalaca?

Teško je reći kada su tačno filmovi potpuno izgubili svoju vrednost i kvalitet. Veruje se da je sve počelo kada su stručnjaci u Holivudu došli do zaključka da je moguće uz manje truda i kvaliteta zaraditi milione. Bez obzira na nemaštovitu radnju i veoma lošu glumu, Holivud je spreman da uloži veliku sumu novca u nadi da će film biti gledan i da će izazvati dovoljno veliko interesovanje među publikom, taman toliko da doprinese zaradi.

fifty shades grey

Pravi pokazatelj ovoga je „Pedeset nijansi sive”. Film je ostvario veliku zaradu jer je bio intrigantan, neočekivan i nikada viđen do sada. Isto kao što je nekada davno knjiga „Lolita” šokirala javnost, tako se i ovog februara pojavio film „Pedeset nijansi sive”. Obećavana je meka pornografija i dvadeset minuta seksa.

Kao i mnogi drugi radoznali gledaoci, i ja sam otišla u bioskop da vidim šta ima toliko fascinantno i zašto se po internetu napravila prava pomama za ovim toliko pominjanim holivudskim ostvarenjem. Posle odgledanog filma osetila sam se kao da sam dotakla vrhunac dosadne radnje, sramotno loše glume i dijaloga koji se jedva može nazvati prosto proširenim rečenicama.

Najbolju kritiku je dala Sara Stjuart: „Ipak, film ni na trenutke ne pretenduje da bude bilo šta drugo osim onoga što zaista jeste – meka pornografija za dame začinjena oznakom – za starije od 18 godina.” Bez obzira na sve moguće mane ovog filma, on je u prva dva dana zaradio gotovo 250 miliona dolara.

Došla sam do zaključka da su filmovi koji se danas snimaju izgubili svaku vrednost. Dele se na više i manje loša ostvarenja. Pravi ih se na hiljade, i publika ni ne mora da ih ceni, niti da sa nestrpljivim iščekivanjem nekoliko meseci čeka da pogleda jedan film. Zašto i bi? Danas svake nedelje u bioskopu možemo da vidimo potpuno novu postavku uglavnom loših pokušaja onog što su nekada predstavljali filmovi. Bez obzira na sve, mi ćemo opet otići u bioskop i nadaćemo se nečemu malo boljem. Na kraju krajeva, filmska industrija je samo biznis. Davno smo prestali da očekujemo bilo kakvu notu umetnosti ili pouku koju možemo da dobijemo iz filma. Više ne sanjamo o nekom kvalitetu i mogućem umetničkom užitku. Ja bih rekla da su oni prohujali sa vihorom.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: 

Comments

Submitted by Sarmica (not verified) on 14/04/2015 - 21:57
Slazem se potpuno. I preporucujem relativno svez ruski film - Bataljon.