Da li nas komedije čine srećnim?

Submitted by Ivana Ignjatovic on 12/08/2013 - 14:15

Sve veći broj humorističkih serija emitovanih kako na stranim, tako i na domaćim kanalima, upotpunjuje naše slobodno vreme. Mnogi će reći – smeh je najbolji lek. Pa ipak, brojni su slučajevi rastrojenih ličnosti kojima je upravo zanimanje da nas nasmeju.

Tako imamo dugu listu stand-up komičara poznatih ne samo po svom humoru već i po tome što pate od depresije ili se bore sa problemima poput alkohola – Ričard Prajor, Džon Beluši, Dag Stenhoup, Stiven Fraj… Psiholog Ildiko Tabori objašnjava ovaj fenomen njihovom ranjivošću. Naime, to je jedina profesija gde ste neposredno izloženi kritici.

Stiven Fraj (Stephen Fry)

Od vremena Plauta i Terencija pa sve do danas, komedija ima ulogu da predstavi životne situacije srednje i niže klase. Tradicija komedije na našem podneblju počev od Domanovića i Nušića je prilično pozamašna.

Komedije situacije ili sitkomi (od engleskog Sitcoms – Situation Comedies) duguju svoju popularnost oslanjanju na određene konvencije, a konzervativnost i bezazlenost beskrajnom ponavljanju ustaljene forme. U osnovi svake ove komedije nalazi se želja da budemo potpuni i srećni, kao i naše sabotiranje istog zarad iracionalnih strahova i želja koje za nas nisu dobre. I mada je glavna funkcija komedije da nas nasmeje, pitanje je čemu se smejemo i zašto se smejemo, odnosno da li se smejemo nekome/nečemu ili se smejemo sa nekime dok posmatramo kako deli srećne i nesrećne trenutke. Da li taj smeh proizilazi iz našeg iskustva? Da li na taj način potiskujemo ili ponavljamo naše nesvesne strahove i želje? Drugi pak smatraju da je smeh zapravo gubitak ega i njegovo novo uspostavljanje, odnosno komedija i smeh nam omogućavaju da stojimo izvan našeg ega, a primat preuzimaju događaji i situacije van naše kontrole.  

Javljaju se određeni tipovi, od kojih svaki na sebi svojstven način predstavlja jednu formu disfunkcionalnosti, pa tako imamo zavisnike, večne tinejdžere, mačo muškarce i zavodnice, problematične tipove, mrzovoljne roditelje, hvalisavce, provodadžije…

Bračne vode (Married… with Children)

Jedan od primera porodične disfunkcionalnosti jesu Bandijevi predstavljeni u seriji Bračne vode (Married… with Children). Zarobljeni u svetu gde nedostaje bilo kakva emocionalna ili finansijska sigurnost, roditelji žive svoj život, a deca su prepuštena sama sebi. Niko nema nikakve obaveze, zato što ništa ne dobija od drugih. I pored svih analiziranih mana ličnosti, ovaj sitkom daje jednu širu poruku, poruku nade i lekciju da je život lep. Tako glava porodice nikad ne vara svoju suprugu, porodica ostaje zajedno, a njeni članovi pre ili kasnije pristižu jedni drugima u pomoć ili bar saosećaju tuđu patnju. Ovaj primer takođe potvrđuje da su komedije naročito namenjene porodičnoj publici, gde su u centar dešavanja stavljeni tradicionalnost i ponovno uspostavljanje konzervativnih vrednosti. Porodica ili određena socijalna grupa predstavlja "unutrašnje" jedinstvo, nasuprot susedima i komšijama kao "spoljnim" uljezima.

Pored nade koja se rađa kao dublji smisao ovih kratkih televizijskih formi, gledaoci su osvešćeni prema svetu, a stvari napokon mogu da nazovu njihovim pravim imenom. Ohrabreni smo za veću toleranciju i otvorenost prema svetu u kojem ipak vlada nesavršenost.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: