„Teorija svega” je biografska priča inspirisana stvarnim motivima iz knjige Džejn Hoking i života Stivena Hokinga, genijalnog naučnika današnjice, zaslužnog za razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta. Film koji je ugledao svetlost dana novembra 2014. godine neće vas baciti direktno u naučne vode, već suprotno tome daje uvid u početak studentskih dana slavnog naučnika i naizgled prebrzog kraja jednog od najvećih umova.
Priča prati mladog Stivena (Edi Redmejn), po polasku na Oksford univerzitet. Ubrzo na koledžu upoznaje mladu studentkinju književnosti, šarmantnu Džejn Vajld (Felisiti Džouns). Privrženost između njih postaje sve veća sa svakim njihovim susretom. Vrlo brzo Stiven kolabira u dvorištu koledža što ga dovodi do saznanja da boluje od retke bolesti (amiotrofična lateralna skleroza) koja će ga uskratiti za sve ono što čoveka čini živim. Otežane motoričke sposobnosti koje će vremenom biti sve slabije i maksimum dve godine života je ono što je Stiven morao vrlo brzo da prihvati. Romansa sa Džejn postaje neprihvatljiva opcija za njega i krajnje odlučno biva primoran da prekine svoj emotivan život. Odlučna da ne dozvoli Stivenu da padne u očaj, Džejn mu pruža potpunu podršku i nastavlja vezu sa njim što kasnije rezultira brakom. Boreći se sa svojom mukom, ne odustaje od koledža, završava fakultet i stvara porodicu uprkos svemu.
Direktor Džejms Marš u centar dešavanja stavlja bolest mladog naučnika i njegovo prihvatanje novonastale situacije, kao i borbu sa samim sobom shvatajući da situacija vremenom nece biti bolja. Ni u jednom trenutku u filmu ne mozete primetiti dozu nepotrebne patetike, iako ima dosta materijala za to. Pogled na mladog Stivena u periodu života kada je samo hteo da dokuči svemir i limitirano vreme koje mu je prognozirano od strane doktora je dodatna energija za svakog ko se i malo poistovećuje sa glavnim likom.
Delujući da je film stavljen u okvir teške životne situacije režiser vrlo umereno dozira Hokingov privatni, emotivni i naučni život. Glavna glumica na krajnje prirodan način iznosi ulogu požrtvovane supruge i brižne majke. Uloga je kao pisana za nju, što rezultira i nominacijom filmske akademije zanajbolju žensku ulogu. Dejvid Tjulis je odlično odigrao profesora koji je imao važnu ulogu u prepoznavanju Stivenovog talenta, i kao podrška njegovom daljem radu. Dolazeći do glavne muške uloge, mogu reći da je Akademija ove godine s punim pravom dodelila oskara Ediju Redmejnu, čoveku koji je na predivan način izneo transformaciju i fenomenalno dočarao volju čoveka da ne skrene od svojih težnji uprkos životnoj muci koja ga je snasla.
Gledajući film gubite iz vida da se radi o biografskom delu. Tome doprinosi muzička pozadina filma i predivne kompozicije Johana Johansona, što filmu daje bajkoviti prizvuk. Predivna muzika vam se uvlači pod kožu sa prvim slušanjem, pa cela ova priča dodatno dobija na težini. To je dokaz da je muzika jedan deo filmskog uzivanja (bar što se mene tiče).
Sve u svemu, film je s pravom dobio pet nominacija (od toga tri glavne), vredan je svake nominacije kao takav bi ga trebalo pogledati, bilo da cenite rad Stivena Hokinga, bilo da volite englesku dramu, ili jednostavno želite da svoje veče provedete uz kvalitetan filmski doživljaj. Topla preporuka.
Ocena: 9/10
(Prolog)