Koncept koji igra na kartu filmske nostalgije, praveći ansambl od starih akcionih zvezda, došao je do svog trećeg i najneurednijeg nastavka.
Na samom početku, pre same kritike, želeo bih da sa nečim raščistim. Kada kročimo u bioskop, svi mi sa sobom nosimo određenu dozu predrasuda o filmu koji tek treba da pogledamo, da li na osnovu utiska nekog našeg prijatelja, trejlera, novinske kritike, prethodnog rada reditelja... Od toga je jednostavno nemoguće pobeći, i uvek ćemo imati neko očekivanje od filma, bar u minimalnoj meri. Neko fenomenološko stavljanje svega toga u zagradu, kako bismo film doživeli „čisti”, zvuči lepo u teoriji, ali je u praksi teško izvodljivo i ne pije vodu. Možemo da pokušamo da ostanemo otvoreni za film koji će nam se predstaviti i da taj kofer „utisaka-o-filmu-van-filma” pokušamo da zaboravimo, koliko god je to moguće.
Kada je ovo rečeno, mislim da je u ovom slučaju važno da pre same kritike u kratkim crtama opišem svoja očekivanja od ovog filma. Svi vi koji ste pogledali makar jedan od prethodna dva filma iz ove franšize, znate otprilike o čemu se radi. Bezumna zabava sa akcionim scenama u kojima logika i zakoni fizike nužno ne igraju ulogu, duhovite reference na akcione hitove 80-ih i 90-ih; plitke i zabavne priče u kojima se naši stari heroji sastaju u maniru duhova akcione prošlosti, da na zabavan način podsete nove klince na neke filmove koji su se pravili pre 20–30 godina. Dakle, nisam očekivao vrhunsku glumu, originalnu priču, ni komplikovan zaplet, već jedan film koji sebe ne uzima previše ozbiljno i kome je cilj da zabavi jeftinim i duhovitim šalama, da napravi uzbudljivu akciju i donekle održi duh starih akcionih filmova kojima su ovi glumci nekada razarali bioskopske blagajne.
Ne kažem da su prethodna dva filma tu ideju savršeno iznela, ali su ipak imala nekog uspeha u tome. Shodno tome, kada kažem da je ovaj film loš, to ne govorim zbog toga što nije uspeo da postane novi „Kum”, već zbog toga što nije uspeo da bude opuštena i zabavna akciona komedija. Prva, a možda i najveća greška, jeste napuštanje te osnovne ideje pravljenja „drim tima” najvećih akcionih zvezda, i uvođenje nekih novih i mladih likova koji nisu baš blistali u filmu (to posebno važi za Rondu Rauzi). Time se ovaj film transformisao iz zanimljlivog koncept-filma u običan akcioni film B produkcije. Ovo je urađeno zbog zabrinutosti lika koji tumači Silvester Stalone za dobrobit njegove stare ekipe nakon jedne neuspešne operacije u kojoj je jedan član teško ranjen. Motiv slab kao limunada napravljena od pola limuna, ali koji, kao i većina toga u ovom filmu, odaje utisak manjka truda i nedovoljne zainteresovanosti. Uvođenje tih novih likova koji nisu posebno interesantni rezultiralo je emotivnom distanciranošću gledalaca; jednostavno vas nije briga za te likove, a samim tim ni za dalji razvoj priče koja je previše predvidljiva.
Fazona ima tu i tamo, ali ni upola koliko u prethodnom nastavku. Reditelj, inače najavljen da će biti na čelu američkog rimejka indonezijskog spektakla „Racija”, nije se baš pokazao, čak ni u snimanju akcije koja mu navodno predstavlja jaku stranu. Koreografija akcionih scena i nije tako loša, ali je nekako ravna i nema neku posebnu gradaciju, a u pojedinim trenucima je loše snimljena i negledljiva. Stalone je solidan, a njegova ekipa nije imala dovoljno vremena pred kamerama da bih mogao da ih posebno prokomentarišem, uz izuzetak Antonija Banderasa, kog moram da pohvalim i ocenim kao veoma dobrog... u onoj reklami za Orbit. U ovom filmu je očajan, i ovako nešto mu nije trebalo u karijeri. Mel Gibson je izneo najbolju ulogu kao glavni negativac, i velika je šteta što se tako dobra uloga protraćila na ovaj film.
Ako bude četvrtog dela, nadam se da Stalone i ekipa neće ponovo pokušavati da izmišljaju toplu vodu, i da će se držati originalnog koncepta. Verujem da publika ne traži mnogo od ovakvih filmova, ali i to malo treba uraditi kvalitetno i kako treba.
Ocena: 3/10