„Iron Jawed Angels” (2004)

Submitted by Ana Mladenović on 05/07/2014 - 13:25

1 „Iron Jawed Angels” (2004)

Film Iron Jawed Angels iz 2004. godine, rediteljke Katje fon Garnijer, u kojem glavne uloge tumače Hilari Svonk (Alis Pol), Frensis O’Konor (Lusi Berns), Džulija Ormond (Inez Milholand) i Anželika Hjuston (Keri Čapman Kat) prikazuje borbu za žensko pravo glasa američkog sifražetskog pokreta. Radnja obuhvata period od septembra 1912. do osamnaestog avgusta 1920. godine.

Na samom početku filma sifražetkinje Alis Pol i Lusi Berns dolaze iz Engleske, gde su učestvovale u britanskom sifaražetskom pokretu, u Ameriku. Tu, 1913, pod okriljem Nacionalnog američkog sifražetskog pokreta (NAWSA) organizuju žensku sifražističku paradu na dan kada predsednik Tomas Vudro Vilson [Thomas Woodrow Wilson] treba da bude inaugurisan. Ubrzo nakon toga, Polova i Bernsova shvataju da su njihove ideje i metode bile isuviše oštre za priznate vođe sifražetskog poktreta, te napuštaju pokret NAWSA i osnivaju Nacionalnu žensku partiju (NWP).

Kako vreme odmiče, vođe pokreta NAWSA počinju da upućuju sve više kritika na račun taktike koju koristi NWP da bi ostvarila svoj cilj, a odnosi između američke vlade i partije NWP takođe postaju sve zategnutiji.

Američka vlada hapsi članice partije NWP koje tokom šezdeset dana u zatvoru borave u nesanitarnim i neljudskim uslovima. Polova, a potom i druge članice počinju da štrajkuju glađu, te ih stražari silom hrane. Saznanje o tretmanu kojem su podvrgnute u zatvoru doći će javnosti posredstvom muža jedne od članica, senatora koji je bio u mogućnosti da izdejstvuje posetu. Na taj način je pojačan pritisak na predsednika Vilsona. Napokon, NWP uspeva da se izbori za svoje zahteve.

3 „Iron Jawed Angels” (2004)

Politički diskurs sifražetskog pokreta je nastao tokom niza generacija, na sporenju između žena i muškaraca, među muškim, ali i ženskim sifražistima, muškim i ženskim „kontrašima”, u transnacionalnoj komunikaciji1

Za sifrašizam je najvažniji i najkonkretniji bio jezik parlamentarnog predstavljanja koji je korišćen kako za isključivanje žena, tako i za uključivanje radnika i crnaca. Kritika virtuelnog predstavljanja žena u parlamentu, zajedno sa jezikom predstavljanja, oblikovala je diskurs ženskog biračkog prava i ukrstila koncepte „prirode” i „univerzalnosti”.

Sifražetkinje su suprotstavljale razlike između „opšteg dobra” i „dobra žena” i upravo je ta razlika postala diskurzivni osnov zahteva za jednakošću i politilkom participacijom. One su isticale razliku između muškaraca i žena kao najveći argument za postizanje biračkog prava žena. One su, takođe, ukazivale na protivrečnost po kojoj samostalne obrazovane žene ne mogu da biraju, a nesamostalni i neobrazovani muškarci mogu.  Sifražetkinje svih pravaca su koristile posebno patetičan ili pragmatičan jezik istorije i ukazivale na činjenicu da su u staroevropskom staleškom društvu neke žene mogle da biraju ili na kratkotrajno žensko biračko pravo u Nju Džersiju koje je trajalo od 1776. do 1807. godine2.

Tema nacije, nacionalne države i nacionalizma koja je dugo važila samo kao muška stvar bila je od najvećeg značaja. Biračko pravo nije značilo samo suodlučivanje, već je u prvom redu simbolizovalo pripadnost naciji koja je time dodatno definisana kao muška. Rat je zaustavio pokret za žensko biračko pravo, ali se pitanje biračkog prava ponovo pokrenulo od 1916/17. godine3.

2 „Iron Jawed Angels” (2004)

Ovaj film na jednostavan i prijemčiv način prikazuje borbu žena za pravo glasa. Iron Jawed Angels je pre svega film obrazovnog karaktera. On nas tera na razmišljanje o tome koliko bi svet drugačije izgledao da se žene nisu borile za jednakost, pokazuje nam da je ono što danas smatramo normalnim i ispravnim nekada shvatano na sasvim drugačiji način. On nam pokazuje i koliko je truda i odricanja potrebno da bi se ostvario cilj.

Pored istorijskih ličnosti, u filmu se nalaze i izmišljeni likovi, kao što su likovi senatorove žene Emili Lejton [Emily Leighton], čiji lik tumači Moli Parker, i Bena Vajsmana [Ben Weissman], koga tumači Patrik Dempsi. Upotreba ovih likova može se tumačiti na više načina. Najpre, lik Emili Lejton je tu da bi pružio dovoljnu motivaciju za razrešenje radnje filma, pošto se posredstvom njenog muža šalje poruka iz zatvora. U njen lik je, takođe, ugrađena i izvesna feministička retorika, jer nam se prikazuje život žene iz više društvene klase, njena bojazan od muža i kršenja porodičnog mira zarad slobode izražavanja i zadovoljavanja ličnih potreba. Čini se da je Emili Lejton tokom filma uspela da ubije Anđela domaćeg ognjišta kojeg Virdžinija Vulf verno opisuje u svom eseju Profesija za žene.

Sa druge strane, čini se da je lik Bena Vajsmana napravljen kako bi privukao širu gledalačku publiku. Dobro poznata holivudska krilatica po kojoj film treba da bude „začinjen” ljubavnom pričom kako bi bio prijemčiv, i ovde ima svog udela. Vajsmanov lik se čini potpuno nepotrebnim za samu radnju i za njega se ne može naći drugo objašnjenje do da je on deo marketinške strategije za privlačenje gledalaca.

I pored tih manjih zamerki koje se mogu izneti na račun filma, on je odličan primer kako se mlađim naraštajima može približiti ne tako davna istorija.

 

  • 1. Gizela Bok, „Jednako, zbog različitosti: politički diskurs sifrašizma”, u Gizela Bok, Žena u istoriji Evrope. Od srednjeg veka do danas (Beograd: CLIO, 2005), 221.
  • 2. Gizela Bok, „Jednako, zbog različitosti: politički diskurs sifrašizma”, u Gizela Bok, Žena u istoriji Evrope. Od srednjeg veka do danas (Beograd: CLIO, 2005), 222–223.
  • 3. Isto, 229.
Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: