Džimi Kalahan pruža usluge kumovanja na venčanjima ljudima koji za to nemaju dovoljno blisku osobu, a jedan od tih ljudi je Dag Haris, socijalno neprilagođen i dobro situiran debeljko koji treba da se oženi Grečen Palmer, devojkom koja je daleko iznad njegovog standarda. Džimi na venčanjima ne glumi samo kuma, već osobi koja ga je unajmila pruža ceo spektar usluga. To uključuje veoma dirljive zdravice, upoznavanje sa porodicom mlade pre venčanja i predstavljanje odnosa sa mladoženjom na takav način da se njegov siromašni socijalni život sakrije i predstavi u suprotnom svetlu. Po potrebi, Džimi obezbeđuje i druge ljude koji će se predstavljati kao mladoženjini prijatelji i biti deveri, a Dagu su pored Džimija potrebna još njih sedmorica. Za Džimija do sada najteži zadatak.
Ma koliko vam ova premisa bila prihvatljiva i uverljiva, problem sa ovim filmom nije u njoj, jer, bar što se tiče ovog žanra, pomalo naivne premise se uglavnom lako opraštaju ako posluže kao dobra podloga za kvalitetnu komediju. Ovde ona nije kvalitetna, štaviše, dešava se da bude jeftina, ali moram da priznam da zna da bude duhovita. Ako uživate u većini današnjih modernih američkih komedija, onda ćete u ovome verovatno uživati i nasmejati se. Ako vam je, sa druge strane, da biste uživali potrebno više od komedije koja se zasniva na jeftinim štosevima i smicalicama, onda ćete imati problema sa ovim filmom.
Da ne bude zabune, nemam ništa protiv besmislenih komedija koje za cilj imaju samo da vas nasmeju, zabave i opuste, ali i u takvim filmovima treba ispoštovati neke osnovne aspekte. U suprotnom treba da se zapitamo zašto se uopšte pokušava da se odnosi između likova razvijaju, da se prikaže njihova drama (ma koliko ona u komediji ovog tipa bila površna), priča, i uspostavi neka logika. Ako ste na osnovu premise pomislili da znate gde ova priča vodi sigurno ste bili u pravu, jer bi nazvati ovo ostvarenje predvidljivim bila pohvala; toliko stereotipa se sakupilo u ovom jednom malom filmu.
Kad god pokušava da se bavi nekom dramom ovaj film ispada smešan. Tako, na primer, u jednoj sceni u kojoj Džimi ima iznenadnu krizu koja se tiče njegovog gubljenja stvarnih odnosa tokom glumljenja prijateljstava sa svim tim njemu nebitnim ljudima, on utehu i savet nalazi u razgovoru sa svojom sekretaricom. Problem je u tome što ta sekretarica ukupno ima jednu i po scenu, a u tom razgovoru se predstavlja neki njihov brižan odnos koji apsolutno ne postoji i nije prikazan, te sve izgleda usiljeno, neuverljivo i patetično. Odnos između Džimija i Daga u kom oni polako postaju prijatelji prilično je predvidljiv, ali to ne bi bio toliki problem da je bar uverljivo urađeno. Jednostavno se ne vidi zbog čega je baš sa Dagom lažno prijateljstvo preraslo u pravo, a sa nekim od Džimijevih prethodnih klijenata ne. Mogao bih ovako do sutra, ali, da sumiram, kada god je ovaj film pokušao da izgradi neku dramaturgiju i smisao, u stvari bilo šta drugo do da zasmeje, veoma je traljav i neuspešan.
Moram da pohvalim zanimljive i duhovite jednodimenzionalne sporedne likove, kojih je pregršt, i šteta je što se film nije malo više na njih fokusirao. Takođe, ima referenci na neke starije filmove i serije koje su bile zanimljive.
Ako vam je potrebno da posle napornog dana na 100 minuta isključite mozak i da se malo nasmejete glupim fazonima, kao što je to svima nama ponekad, ovaj film će vas zadovoljiti, ali ako želite išta više od toga, onda, nažalost, neće.
Ocena: 4/10