Svašta se dešava po belosvetskim zabitima. Sujeverje je uvek bilo inspiracija umetnicima a upravo je tako nešto podstaklo Hong-Jin Naa da snimi "Jaukanje" (곡성). Nisu nam bliska dalekoistočna verovanja i misticizam a ovaj film je dobar način da ih upoznamo i sa njima se saživimo barem tih nešto više od dva i po sata koliko traje ova avantura.
Jong-Gu je smotani policajac. Potpuna je suprotnost onoga što bi trebalo da važi za predstavnike zakona; debeo je, kukavica, neodlučan i krajnje nespretan. Budući da živi u zabačenom južnokorejskom selu nekakve specijalne veštine mu i nisu potrebne. Situacija će se drastično promeniti kada krene lavina monstruoznim ubistava koja se dešavaju pod vrlo čudnim okolnostima. Lokalno stanovništvo te strašne događaje povezuje sa dolaskom misterioznog Japanca ali policija nikako ne veruje sujevernim seljanima. Ono što je karakteristično za sve zločine je to što su ubice uvek bile potpuno van sebe i prekrivene osipom nepoznatog porekla. Jong-Gu stvar shvata lično tek kada primeti da njegova ćerka počinje čudno da se ponaša a na telu joj se pojavljuje nešto nalik alergiji.
Hong-Jin nas je na vrlo neobičan način proveo kroz celu priču. Može se reći da je ovo film koji ne liči na film. Radnja se vrlo neobično odvija, likovi su krajnje atipični a zaplet višestruk. "Jaukanje" sadrži i određenu dozu ukusnog humora koji još više doprinosi nesvakidašnjem utisku kada sumiramo ostvarenje u celini.
Jong-Gu je vrlo neobičan filmski lik. Od smotanog debeljka kog vidimo na početku, tokom nevolje koja ga je zadesila gledamo transformaciju u odlučnog i hrabrog čoveka koji u sebi nosi energiju koje verovatno ni sam nije bio svestan. To je ono što verovatno svakoga od nas krasi ali jednostavno obično nemamo priliku da pronađemo vatru koja će zapaliti fitilj naših skrivenih karakteristika.
Ulogu misterioznog Japanca tumači čuveni Jun Kunimura kome je ovo debi na korejskom filmu u njegovoj tridesetpet godina dugoj glumačkoj karijeri. Kako se uživeo u lik neobičnog pustinjaka nepotrebno je komentarisati već je samo dovoljno konstatovati kada bi takav mistik negde postojao izgleado bi baš tako i ponašao se upravo na taj način.
Film je prikazan u Južnoj Koreji 12. maja 2016. a samo šest dana kasnije priliku da ga vidi imala je i publika "Kanskog festivala" u vantakmičarskoj konkurenciji. Kritika je bila na strani "Jaukanja", blagajne takođe.
Nakon gledanja ovog filma zainteresovala su me korejska narodna verovanja a na ekranu mog računara smenjivali su se sadržaji vezani za tu temu. Saznao sam tako da nakon tradicionalnog egzorcizma koji se zove "gat" onaj iz koga je demon isteran ne treba da gleda iza sebe jer će ga zli duhovi pratiti. Da li je to slučajno ili ne ali "Jaukanje" vam prosto ne dozvoljava da pogledate sa strane dok pratite digađaje u filmu. Deluje na nas kao da je u toku "gat" a po završetku ostavlja nas sa čudnim utiskom jer smo upravo videli nešto totalno atipično. Kada se film završio izašao sam iz sobe da napravim limunadu ne osvrćući se iza sebe. I dobro je što nisam okrenuo glavu, možda me je iza leđa vrebao demon.