Svedoci smo da se od meča Hrvatska – Island ne stišavaju strasti povodom istupa reprezentativca „kockastih”, Josipa Šimunića, koji je na kraju utakmice pobedu i plasman svoje reprezentacije na Svetsko prvenstvo proslavio tako što je uzeo mikrofon i četiri puta vikao „Za dom”, a publika je uzvraćala „spremni”.
Ovaj potez Šimunića naišao je na osudu dela hrvatske javnosti i osudu celog sveta. Prvobitno je Šimunić rekao da nije uradio ništa loše, a videvši rezultat svog gesta, pokajao se, bar delimično. Strasti su uzavrle i posle utakmice hrvatskog prvenstva između Hajduka i Osijeka, gde su navijači splitskog tima izrazili podršku Šimuniću. Severni deo splitskog „Poljuda” vikao je „Za dom”, a istočna tribina je uzvraćala „spemni”. Navijanje je propraćeno aplauzom, posle kog bi usledio refren „’Ajmo, ’ajmo, ustaše, u boj, u boj”. Ovde se postavlja jednostavno pitanje – da li je moguće da u 21. veku, u savremenoj Evropi, postoje tako drastični ispadi pripadnika jedne nacije u propagiranju nacističkih i ustaških parola? Da li je moguće da se jedan sportista spusti na najniže grane? Očigledno jeste. Hrvatska jeste zaslužila plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu sledeće godine, ali se otvoreno nameće pitanje da li je reprezentaciji sa takvim igračem i takvim navijačima tamo mesto? Naravno da nije. FIFA i UEFA su pokrenuli disciplinski postupak protiv Šimunića i fudbalske reprezentacije Hrvatske. Međutim, nije realno očekivati bilo kakve ozbiljnije sankcije. Da smo mi to uradili, realno bi nas izbacili, na ko zna koliko godina, sa mape fudbalske Evrope. Za mene je i te kako značajno da se ni posle 70. godina od genocida nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu ništa zapadno od Srbije nije promenilo. Upravo pod parolom „Za dom spremni” počinjene su strahote u Jasenovcu, Jadovnu, Gradiški i mnogim drugim logorima ustaške države NDH. Upravo u tim logorima istrebljeno je gotovo milion Srba, Jevreja i Roma (95% su bili Srbi). Kažu da prošlost treba ostaviti istoriji, ali na ovaj način nikako. Niko normalan neće zatvoriti oči pred istinom, a ona je da se veliki broj Hrvata i danas identifikuje sa državom NDH, pre svega sa strahotama koje su učinjene u njeno ime. Da li, uopšte, treba podsećati da su logori za, pre svega, srpsku decu postojali isključivo na tlu ozloglašene NDH? Nigde više u Evropi u istoriji. Najpoznatiji je svakako logor Jastrebarsko kod Zagreba, gde je ubijeno 3.000 srpske dece. U svim logorima NDH stradalo je oko 74.000 mališana srpske nacionalnosti. I onda 70 godina kasnije jedan sportista kliče onu parolu pod kojom su činjene strahote. A odakle dolaze poruke nacističke i ustaške prirode, ne samo prethodnih dana, već godinama i decenijama unazad? Iz članice Evropske unije! Bruka i sramota!
Kao da ovaj događaj sam po sebi nije bio dovoljan, usledio je još sramotniji, i to iz srca Evrope. Naime, predsednik organizacije „Fudbal protiv rasizma” (FARE – Football against racism in Europe), Pjar Povar, izjednačio je legendu tenisa, ljudinu od čoveka, srpskog tenisera, Novaka Đokovića, sa ustaškim istupom hrvatskog fudbalera, Josipa Šimunića. On je u izjavi za Jutarnji list rekao: Svakako, može se prihvatiti i Šimunićevo izvinjenje. Ljudi se katkad upletu u stvari kojih nisu niti svesni. Svi mi imali smo situacije u kojima smo prešli granicu, pogotovo u Evropi. Niz je primera i u ostalim zemljama Balkana. Više puta video sam Novaka Đokovića kako se služi gestovima koji su u kontekstu rata u bivšoj Jugoslaviji vrlo neprimereni i mogli bi se shvatiti kao provokacija. Ne zaboravimo da su balkanski konflikti još sveži i na utakmicama to svako malo izbija na površinu. Sramota neviđenih razmera! Meni je, a verovatno i većini, jasno zašto je ovakav sagovornik bio potreban Hrvatima. Isto tako je jasno da izvesni Povar nije imao pojma o čemu priča. Ali, ljudi, aman, gde ste se uhvatili za Đokovića, koji je u više navrata, osvrćući se na bombardovanje Srbije, isticao da je rat najgora moguća stvar koja se može dogoditi i da je ne želi nikom? Reč je o istom Đokoviću, koji je više puta davao pomirujuće izjave i nijedan njegov istup u vezi sa ratom nije izazvao ni najmanju kontroverzu. Takođe, sećamo se i Novakovog odgovora na ceremoniji dodele pehara u Montrealu 2007, kada je najavljen kao „Hrvat” Novak Đoković: Hvala svima na podršci i samo da kažem gospodinu, koji je, verujem, napravio nenamernu grešku, da sam ja iz Srbije. Ne ljutim se, to je sve isto, rekao je tada uz osmeh naš najbolji teniser.
Na ovakve istupe država ne sme da ćuti, jer ovakvo izjednačavanje je opasno, pogotovu kada se zna da Novak Đoković nikad nije izjavio, niti učinio ništa približno kao Josip Šimunić. Njegov jedini greh je što je deklarisani Srbin, što srcem igra za našu reprezentaciju i što, ama baš, na svakom mestu ističe svoju pripadnost, i pobede i pehare posvećuje svom narodu. U međuvremenu, dok Evropa ne reaguje na izjave svojih zvaničnika iz različitih sfera života, i dok ne stane na put onima koji još žive u prvoj polovini 20. veka poručujem: „Evropo, stidi se!”.
Comments
Ispruzena tri prsta je stari
Tako je, ispružena tri prsta