„Drakula: Neispričano” (2014)

Submitted by Nikola Bočkor on 05/11/2014 - 16:55

2 „Drakula: Neispričano” (2014)

Ova ekranizacija se bavi poreklom i nastankom čuvenog Drakule, što znači da je ovo priča prvenstveno o Vladu Cepešu – knezu iz Transilvanije, kog je otac još kao malog ostavio turskom sultanu kao taoca, kao izraz i dokaz svoje vernosti sultanu. Nakon što se vratio u Transilvaniju svom narodu, Vlad Cepeš je pokušao da živi mirno i osnovao je porodicu, ali Osmanlijsko carstvo je nastavljalo da raste…

Ovaj pokušaj humanizacije i prepričavanja porekla Drakule svakako služi kao alatka za razbijanje dvodimenzionalnog poimanja dobrog i lošeg, heroja i negativaca, što u teoriji može da priči o Drakuli da određenu dubinu. Na kraju smo dobili superherojsko predstavljanje Drakule, umesto dramaturške studije o čoveku koji je kasnije postao čudovište i motivima žrtve koji su predhodili toj transformaciji. Problem je u tome što se autori nisu baš previše bavili takvim temama i, mada su pomenuti u filmu, ti motivi su ostali nerazrađeni. Tako celoj toj tematici fali jedan highlight, idejni motiv, supstanca u toj formi koja je izostala, pa je sve na neki način ostalo na dubini debljine kože. A najveći deo kredibiliteta i uverljivosti Vladu Cepešu kao čoveku i čudovištu u čoveku, donosi odlični Luk Evans koji je odlično izneo svoju ulogu. Uspeo je da pronađe tu nit, balans na žici po kojoj je hodao, pa se mogao videti čovek u čijim se očima vidi ljubav prema porodici i briga za svoj narod, sve vreme dajući nagoveštaj te mračne strane u sebi, čudovišta koje tek ponekad izviruje napolje. Šteta što mu film nije dozvolio da iznese taj dualizam do kraja, ali za to jednostavno nije bilo materijala.

3 „Drakula: Neispričano” (2014)

A i pored nedostatka idejne osnove, i sama priča je poprilično jednostavna, stiče se utisak da nije baš mnogo znoja potrošeno u pisanju ovog scenarija i da autori nisu želeli da rizikuju nekim izletanjem. To svakako nije za pohvalu, ali ne bi bilo ni za oštru kritiku, da su i tu siromašnu i prostu naraciju uspeli da napišu bez rupa, nelogičnosti i jednog veoma, veoma glupog rešenja u jednoj sceni pred kraj filma. Strah od rizika donekle mogu da shvatim, aljkavost pri nepreuzimanju rizika – stvarno ne mogu. Film lepo izgleda i solidno je uspeo da dočara tu srednjovekovnu atmosferu, na jedan fiktivan način, doduše, koji i odgovara filmu koji se bavi poreklom mitskog čudovišta. Ovaj film, u svom celokupnom vizuelnom osećaju, savršeno bi odgovarao jednoj koherentnoj priči o unutrašnjoj borbi demona i čoveka, i žrtvovanju, koju ovaj film jednostavno nije uspeo da predstavi. Sara Gadon nije pružila ništa posebno, a nije bila ni loša, ali se definitivno činilo da su je za ulogu Vladove supruge uzeli pre svega zbog lepote i beline njenog vrata, koji su nekoliko puta tako jasno otkrivali. Akcione scene su u par momenata negledljive, zbog pokušaja skrivanja brutalnijih scena zbog kojih bi film dobio rejting koji bi zabranio mlađoj publici da ga gleda, pa time i smanjio profit na blagajnama.

Dakle, pre svega veoma slab scenario kvari uživanje u ovom filmu, koji je na osnovu priče koje obrađuje, veoma lepe fotografije i odličnog glavnog glumca obećavao u prvih pola sata. Velika šteta, jer mi se čini da je bilo potencija za mnogo bolje, a i poslednji film o Drakuli smo dobili pre više od jedne decenije.

 

Ocena: 5/10

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: 

Comments