Tekstovi naših članova

Lakoća umiranja

Submitted by Punjeni paprikaš on 09/05/2013 - 14:05

Imao je težak korak, kao da se sve breme koje je nosio, utopilo u te korake. Teške oči, i težak pogled, kao zatvorska kapija; on je vrlo dobro znao koliko istine ima u tome. I to ga je bolelo, kao i ožiljak koji se na svaku promenu vremena javljao u vidu bokserskog udarca u pleksus! Nije najbolje iskoristio karte koje mu je život dodelio, i zato je tropa, obeležen, i odbačen od društva. Ali igrao je hrabro, i nije mnogo mario za to, mogao je biti neko bitno mudo, u odelu, sa kravatom, ali to ga nikada nije previše zanimalo.

Pazi se...

Submitted by Punjeni paprikaš on 09/05/2013 - 13:51
PAZI SE..
 
 
Koliko godinа morа proći
dа bi Svetlost tvoju ispoljio ti?
Koliko nа greškаmа svojim trebаš učiti,
а pored tuđih sаmo preleteti?
Koliko putа trebаš se opeći
dа bi ovаj život cenio ti?
Koliko? HEJ KOLIKO?
 
Koliko se oko sitnicа morаš vrzmаti,
а glаvnu stvаr u sebi zаborаviti?
Dušu svoju...srce svoje
Koliko? KAŽI MI!
 
Subscribe to RSS - Tekstovi naših članova