IN MEMORIAM: Otišao je čovek velikog srca Kemal Monteno (1948–2015)

Submitted by Aleksandar Mili... on 22/01/2015 - 16:19

1 Kemal Monteno

Kemine pesme nikad nisu bile žestoke zvučne slike, već teren za sentimentalna putovanja na kojima se sreću ljubav, suze, rastanci, malo intime i mnogo prigušene strasti.

                                                                 Petar Luković

 

Tiho i nečujno, negde oko 11 časova, 21. januara 2015. godine, u večnost je otišao Kemal Monteno (67), jedan od najznačajnijih pevača, kompozitora i tekstopisaca sa prostora bivše Jugoslavije. Nenametljiv, vedrog duha, širio je najlepše emocije među narodima bivše Juge. Širio ih je onako kako je najbolje znao, putem svojih pesama. Upravo zato ga je obožavala publika od Vardara pa do Triglava. Čak i u najtežim vremenima, ratnom vihoru koji je besneo na ovim prostorima, ostao je svoj, bez ijedne teške reči. Nastavio je da širi ljubav, dobrotu. Zato smo tužni, jer je ovaj svet napustio ne samo odličan pevač, već sjajan čovek.

Izuzetno bogatu i uspešnu karijeru Kemal Monteno je započeo na „Šlageru sezone” u Sarajevu 1967.godine. Sedamdesetih godina iz njegove duše i srca izašle su dve pesme posvećene rodnom gradu i zemlji. „Sarajevo, ljubavi moja” (1976) i „Zemljo moja” (1977). Pesmu „Zemljo moja” publika na ovim prostorima je zavolela i pamti u interpretaciji Ismete Krvavac i grupe Ambasadori. Kemal Monteno nije samo svoju karijeru učinio uspešnom pesmama koje je otpevao, već je i karijere svojih prijatelja i kolega obogatio tekstovima koji su postali hitovi za sva vremena. Sarađivao je sa najvećim imenima jugoslovenske muzičke scene Zdravkom Čolićem, Oliverom Dragojevićem, Tomom Zdravkovićem, Borisom Novkovićem, Arsenom Dedićem itd.

2 Kemal Monteno

Kemal je otišao, ali su njegovi megahitovi ostali. Oni će živeti večno. Njegova raja, kako je nazivao publiku širom Jugoslavije, nastaviće da peva pesme „Dušo moja”, „Jedne noći u decembru”, „Lidija”, „Vratio sam se živote”, Hiljade pahulja bijelih”, „Napiši jednu ljubavnu”, „Gitaro moja”, „Kad umre ljubav” itd. Odzvanjeće duetske pesme „Ni u tvome srcu” (Kemal i Rade Šerbedžija), „Nije htjela” (Kemal i Oliver Dragojević), „Daleko, daleko” (Kemal i Boris Novković), „Zaleđena česma” (Kemal i Deen), „Ovako ne mogu dalje” (Kemal i Danijela), „Ti si bila život pravi” (Kemal i Gabi Novak), „To je drugo lice ljubavi” (Kemal i Goran Karan), „Nek živi život” (Kemal i Željko Samardžić), „Nakon toliko godina” (Kemal i Paula Jusić), „Pismo prijatelju” (Kemal i Arsen Dedić), „Ako smo vrijedni te ljubavi” (Kemal i Neda Ukraden).

Život ovog umetnika je bio ispunjen mnogobrojnim festivalskim nastupima i koncertima širom nekadašnje Jugoslavije. Svako ko je makar jednom imao prilike da prisustvuje koncertu Kemala Montena zna sa koliko je energije i emocija izvodio pesme, koliko se davao svojoj publici. Na svakom koncertu se prisećao svojih prijatelja Dragana Stojnića, Tome Zdravkovića, Davorina Popovića. U njihovu čast je, gotovo kroz suze, izvodio numere „Vino i gitare”, „Pesme moje”, „Žute dunje”, „Bacila je sve niz rijeku”. Najboljem prijatelju, frontmenu grupe Indeksi Davorinu Popoviću, posvetio je pesmu „Davore”. Pamti se trenutak kada je, tri nedelje posle smrti Dragana Stojnića, u krcatoj dvorani „Skenderija” u Sarajevu na svom koncertu otpevao pesmu „Vino i gitare”. Numeru je najavio sledećim rečima: Sada je na redu jedna vrlo važna pesma. U Beogradu je umro naš veliki i dragi prijatelj Dragan Stojnić. Hoću da kažem da će i on večeras biti sa nama, da će Dragan biti sa mnom sve dok ja živim. A pjesmu koju je on pjevao je jedne davne godine u Opatiji napisao moj prijatelj Stipica Kalođera, tekst je napisao moj veliki prijatelj Arsen Dedić, pjevao je Dragan Stojnić. A večeras mi pomozite, otpevajmo je zajedno i tako se sjetimo našeg dragog Dragana. Sarajevska publika je ovakvu najavu pozdravila gromoglasnim aplauzom, a zatim sa malim čovekom velikog srca Kemalom Montenom otpevala hit za sva vremena. Istoj sceni sam prisustvovao i na koncertu u beogradskom „Sava Centru”, oktobra 2012. godine, kada smo svi horski pevali sa našim Kemom njegove hitove i pesme njegovih prijatelja.

3 Kemal Monteno

Iako je imao zdravstvenih problema, Kemal Monteno je zračio životom. Govorio je da će sve proći i da će se ponovo družiti sa svojim prijateljima i publikom uz vino i gitare. On je 16. novembra prošle godine imao transplataciju bubrega. U poslednjem intervjuu beogradskim „Večernjim novostima” početkom godine je govorio sa optimizmom i neizmerno se radovao koncertu koji je trebalo da za Dan žena bude održan u beogradskom „Domu Sindikata”: Osećam se kao da sam ponovo rođen i kao da mi je život dao novu šansu. U trenutku davanja intervjua bio je hospitalizovan zbog infekcije koja se javlja kod operacija ovog tipa. Ni on a ni mi nismo sanjali da ovu borbu Kemal neće dobiti. Trebalo je da koncert u „Domu Sindikata” bude prvi posle operacije i oporavka. Ipak, sudbina je htela drugačije. Poslednji koncert u Beogradu je Kemal Monteno održao takođe na Dan žena, 8. marta 2014. godine.

Sada Kema peva negde gore, sa svojim prijateljima Draganom Stojnićem, Tomom Zdravkovićem, Davorinom Popovićem. Nama preostaje da ih vokalno pratimo i da učinimo da naše pevanje nikad ne prestane.

Jednog dana kada odem, jednog dana kada odem ja, ostaviću pesme moje, da ih staro društvo zapeva. Pesme moje, pesme moje, ni za šta me ne krivite, ostanite s drugovima i za mene živite.

 

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: