Herman Hese - Pod točkom

Submitted by Goran Popović on 19/05/2013 - 14:41

hese

Kami s pravom navodi da su svi veliki umetnici monotoni. Slično Lajbnicovim monadama, uslovno rečeno, njihova dela na različite načine oslikavaju isto stanje sveta, tj. prirodu karakterističnu za određenu individuu. Koliko je tvorevina oblikovana tvorcem, toliko je i tvorac oblikovan tvorevinom. Ovo su principi koje možemo prepoznati i kod Hesea. Osvrnućemo se na jedan od njegovih ranijih i manje poznatih romana. Već se u ovom delu naslućuju obrisi ideja koje ćemo susretati i u potonjim radovima.

Pre nego što se odlučimo za dalju analizu, potrebno je upoznati se sa par detalja iz Heseovog privatnog života, s obzirom da ćete se susretati sa velikim brojem autobiografskih elemenata, ukoliko vas zainteresuje ovaj naslov. Određeni segmenti su nešto izraženiji od ostalih i većina je rezervisana za njegovog glavnog junaka. Nobelovac se konkretno vraća vremenu provedenom u Maulbronu, elitnom teološkom seminaru u Nemačkoj. Sudeći po današnjim merilima, stepen obrazovanja pomenute institucije bi se mogao uporediti sa srednjom školom. Od tog trenutka sa Heseom se dalje možemo upoznati kroz priču o Hansu Gibenratu. Njegov protagonist pohađa isti seminar, dolazi u sukob sa nastavničkim kadrom i tadašnjim sistemom obrazovanja, pokušava bekstvo, biva izbačen i potom se zapošljava kao mehaničar. Ovako grubo i ukratko predstavljeni, navedeni događaji kreiraju jasnu paralelu između autora i glavnog junaka, sa izuzetkom Hansovog tragičnog kraja.

hesFotografija preuzeta sa leo.rs

Toliko o Heseu, vratimo se romanu. Hans je talentovani i oštroumni dečak u koga pripadnici seoske inteligencije, pa i čitava zajednica, polažu najviše nade. Želeći da ostvari što bolje rezultate u daljem školovanju i posluži kao primer preostalim vršnjacima, mentori ne štede mladog đaka, obasipajući ga zadacima sa svih strana. Pošto je napustio rodni kraj i pristigao u Maulbron, očekivanja su postala još nesnosnija. Ipak, u početku, dečak je sa uspehom hvatao u koštac sa novonastalom situacijom i bio na dobrom putu da postane jedan od poštovanih i učenih crkvenih ljudi. Međutim, pošto se upoznao i sprijateljio se buntovnim pesnikom, poznatim pod imenom Hajlner, njegove navike i ciljevi su se promenili. Nekovencionalni cimer je snažno uticao na Hansa. Iako naizgled smeo i nezavisan, sam Hajlner je bio usamljen i odbačen od drugih vršnjaka, bio mu je potreban neko ko će se diviti njegovom heroizmu, neko kome će ovaj emotivni liričar moći da se izjada, podeli svoje strahove i strepnje. Heseov junak vremenom počinje da sumnja u nametnute ideale, zapostavlja obaveze i zapada u letargiju.

Besmisao i ravnodušnost obuzimaće njegovo biće do poslednjih dana života, tek će devojka rumenih obraza na trenutke povratiti izgubljeni zanos i vedrinu. Nakon pokušaja bekstva i napuštanja seminara usled pogoršanog mentalnog stanja, mladi Hans će se vratiti poznatim predelima, u rodno selo. S obzirom da je čitavo detinjstvo žrtvovao usavršavanju svog znanja, nije bio u mogućnosti da oformi trajnije veze sa vršnjacima. Otuđen i nespokojan, nalazio je utehu u mislima o samoubistvu. U tim momentima, naš protagonist gotovo da postaje apsurdni junak, oslobođen stega ovog sveta lucidnošću svog kraja (pošto je izbačen iz seminara u Maulbronu, Hese je pokušao samoubistvo i nakon toga proveo određeno vreme u mentalnoj instituciji). Međutim, neprestano je postojao unutrašnji vapaj za spasenjem, neodređenom svrhom koja bi ga izbavila iz nesnosnog osećaja. Jednostavnost i konkretnost mehaničarskog posla predstavljali su psihološki melem u odnosu na apstraktnost rada u školi. Ali ni ta slamka nije bila dovoljno jaka da izvuće mladića iz ponora. Vraćajući se sa pijanke, organizovane od strane prijatelja iz esnafa, postiđeni Hans je zastao ispod jedne jabuke da se odmori i prikupi snage za očekivano očevo negodovanje. Narednog jutra, njegovo telo je pronađeno u obližnjoj reci.

Niko nije znao kako je dospeo u vodu. Možda je zalutao i okliznuo se niz obronak; možda je hteo da pije i izgubio ravnotežu. Možda ga je mamio prizor te lepe vode da se nadnese nad njom, i kada pred njegovim očima iskrsnu odraz noći i blede mesečine prožet mirom i dubokim spokojstvom, kanda su ga umor i strah neodoljivo privukli u senku smrti.

hese1

Prepoznatljiv stil pisanja, česti opisi krajolika, skiciranje psihološkog portreta putem pera autora, a u manjoj meri kroz dijaloge, su osobine koje možemo uočiti i u drugim Heseovim delima. Tema romana je očigledna i tipična za ovog pisca. Putem svog glavnog junaka nobelovac oštro kritikuje tadašnji sistem edukacije koji se fokusira jedino na sticanje što većih znanja, zanemarujući formiranje ličnosti i razvitak učenika kao individue. Hans, još uvek neafirmisan kao osoba, bačen je u stvarni svet, bez ikakve šanse da se izbori sa svakodnevnim problemima. Ne nailazeći na pomoć i razumevanje u svojoj okolini, osuđen je da se utopi u reci egzistencije. Glavne krivce Hese nalazi u predstavnicima obrazovne mašinerije i njima upućuje najoštriji prekor – odgovornost za tragičnu smrt mladog genija. Uostalom, vrlo je moguće da je sam Hese imao na umu isti prezir kada je pokušao sopstveni suicid.

Čovek, kako ga priroda stvara, predstavlja nesto neproračunljivo, neprozirno i neprijateljsko. On je reka koja je potekla provalivši iz nepoznatog brda, prašuma bez puta i reda. I kao što se prašuma mora prorediti, prokrčiti i silom ograničiti, tako mora i škola da slomi, da pobedi i silom ograniči prirodnog čoveka; njen je zadatak da od njega, prema načelima odobrenim od strane vlasti, stvori korisnog člana društva i u njemu razbudi svojstva koja će potom biti usavršena i krunisana brižljivim zaptom kasarne.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: